50 година од смрти познатог енгелског писца Самерсета Мома

Пре пола века (1965.) у Ници је преминуо Виљем Самерсет  Моам (Wиллиам Сомерсет Маугхам,  1874-  1965). Живот овог 91-годишњег писца угасио се због упале плућа.

. Дневно писао  обавезних 1.500 речи

. Писац без гроба: посмртни прах му разасут у зидове  библиотеке  у Кентерберију која носи његово име

Моам је био најпопуларнији прозни и драмски писац  30-их година  прошлог века – позоришта су поставила преко 30 његовиих комада,  написао је укупно 78 књига. Осим тога његова дела су често успешно екранизоавана.

Аутору романа „Театар“,  „Месец и грош“ и „Бреме страсти човекових”   дајемо спомен  ову у 10 тачака  поводом годишњице смрти некад популарног писца.  Ž

1.   Енглески писац родио се и умро у Француској

Самерсет Моам се родио и умро у Француској  иако је писац био поданик Британске круне-родитељи су подесили тако да им чедо  угледа свет у посланству.

2.   Енглески научио тек у десетој години

 До    десете године Самерсет  је говорио само француски језик, а енглески,  свој матерњи  језик,  је почео да учи тек пошто је након смрти свога оца прешао у Енглеску.  У десестој години је почео да муца и од тога се није избавио целог живота. 

3.   Породица потомака правника

Рођен је у породици потомака правника – адвокати су му били дед,  отац и старији брат који је  био унапређен  у звање лорда-канцелара. 
Увек је постављао писаћи сто наспрам  празног,  глувог  зида како га не би ништа  ометало у раду.

4.   и 5. Агент Ми-5 у Русији  за време Првог светског рата

За време Првог светског рата био је сарадник МИ-5. После завршетка рата у тајној мисији  боравио у Русији и у времену од августа до октобра 1917.  живео  у Петрограду где је почео да помаже Привременој Влади да остане на валсти.

После победе  Октобарске револуције  побегао је из Русије. 

6.   Привлачила га егзотика Азије  и Океаније

Волео је да путује жудећи за егзотиком  Азије и Океаније. На тим својим нногобројним путовањима писац је скупљао материјал за своје књиге.  Међутим,  након 1948. г.  престао је да било куда путује зато што је закључио да му путовања не могу донети ништа ново.

Афред Хичкок је искористио одломк из Моамове аутобиографије  за свој филм „Тајни агент“.

7.   Бисексуалац- живео са женом,  али  и са  секретаром,  коцкаром и пијанцем

Без обзира на то што је Самерсет Моам био дуго време у браку са Сири  Велком у којему им се родила кћи Мери Елизабет, писац је био бисексуалац.
Једно време је био заљубљен у глумицу Сју Џоунс са којом је био спреман да се   ожени и тако заснује И други брак.

Али најдуже односе је писац имао с Американцем Џералодм Хекстоном,  неизлечивим коцкарем и пијаницем,  који му је био секретар.

Године 1928.  Моам је купио вилу на француској Ривијери. 

Током 45 година колико је у њоњ живео,  писцу је помагало око 30 слугу.

Али таква „помоћ и кућна нега“  није  га размазила и олењила,  него је свакодневно радио у свом кабинету  у којему је дневно писао својих  обавезних 1500 речи. (!)

У његову кућу  су  долазиле  позанте личности као што су Винстон Черчил, Херберт Велс, Жан Кокто, Ноел Кауард, па чак и неки совјетски писци.

8.  Књижевни успех му доноси драма „Леди Фрдерик“ 1907.

Свој први роман „Лиза из Ламбета“  Моам  је написао  1897,  али успех му је донела драма „Леди Фредерик“ тек 10 година касније (1907).

Своје дебитантско књижевно дело,  биографију композитора  Ђакома  Мејбера,   спалио је зато што  је издавач одбио да га штампа. 

9.  Из окупиране Фрацуске од нациста бежи у Холивуд

За време Другог светског рата морао је напустити  окупирану Фрацуску у којој је његово име доспело  на црну листу хитлероваца.
Прешао је  у Холивуд где се  бавио   писањем  филмских сценарија.  

10.  Писац без гроба,  прах му разасут  у зидовима библиотреке у Кентерберију која носи његово име

Након што је ставио тачку  на роман „Каталина“, Мом  се посветио  изучавању књижевности и  есејистике.
Године 1947.  основана је „Награда  Самерсета Моама“ која се додељује енглеским писцима  узраста до 35 година.

Сомерсет Мом нема гроб.

Његов прах је разасут у зидове  билиотеке која носи  негове име у Кентеберију још  за време њене изградње


Бранко Ракочевић