ТРАЖЕ ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА ВОЈВОДИ ПАВЛУ ЂУРИШИЋУ

 У Горњем заостру код Берана одржан је Тринаести народни сабор 7 и 8 августа 2015. Године посвећен седамдесетогдишњици побједе над фашизмом и обележавању страдањима у Словенији, као и рехабилитацији Драгољуба Драже Михаиловића.

           На централном саборишту у Горњем Заостру, у петак 7. августа 2015. године, започела је тринаеста по реду манифестација „Народни сабор“ 2015. Првог дана гости вечери су били проф. др Вељко Ђурић Мишина из Београда ,директор музеја геноцида над србским народом, Горан Киковић, предсједник СО Беране и историчар, војводе Слободан Марић из Републике Српске и Милета Павићевић из Подгорице, пјесници Давид Лалић и Радоје Мишковић, гуслари Рајо Војиновић, Вујадин Добрашиновић, Максим Војводић, Слободан Фемић и Милоје Бугарин. Организатори су се потрудили да потврде епитет доброг домаћина, па су и за учеснике програма и публику створили добре услове за једно лијепо и успјело књижевно-историјско и гусларско вече. Професор историје, Горан Киковић, као водитељ програма, поздравио је све присутне а посебно свештенство Српске православне Цркве из Беранске парохије и „13. Народни сабор“ прогласио отвореним.

Господин Киковић је у својој уводној бесједи између осталог казао: ''Историју би требало да пишу историчари али то није увијек тако. По доласку комуниста на власт 1945.године, почиње контрола свега па чак и историје. Међутим ,последњих деценија, захваљујући како домаћим тако и страним историчарима који на основу нових сазнања и историјске грађе, објелодањују другачије чињенице, добија се једна другачија и нова слика о свему ономе што се дешавало на подручју Југославије токо Другог свјетског рата.Зато се и појава ове књиге доживљава као истинит и чињеничан поглед на историјске токове и процесе крвавог грађанског и бартоубилачког II. свјетског рата.

Истина је најбољи лијек а '' идеал историјске науке je истинита ријеч ''.Ових година излази на свјетлост дана истина о злочинима партизана на Зиданом мосту, Похорју, Кочевју и многа се стратишта обзнањују а многа дјеца сазнају гдје су им очеви и дједови сахрањени. До сада је у Словенији откривено 597 масовних гробница. Узмимо да свака није масовна него да у њима лежи само по један, њихов збир би сведочио о монструозном злочину. У Хрватској су такође откопали на стотине стратишта и јама. Само у Србији и Црној Гори још није откривена ниједна

У Србији се изједначила улога два антифашистичка табора, партизанског и Равногорског. Међутим, у Црној Гори то није случај јер, овдје је и данас '' званична историја под контролом партије ''. Црна Гора је једина земља у Европи, која се није суочила са својом прошлошћу и која није осудила злочине диктаторског комунистичког режима, који од 1945. године управља овом земљом.

У Црној Гори још траје ''Тамна ноћ''.Зато читањем ове књиге сазнаћете за злу судбину овдје описаних новомученика који су страдали само зато што на чело нијесу хтјели да ставе петокраку.Треба сазнавати истину не ради освете већ да се не понове крваве ноћи Зиданог моста и Голог отока гдје су страдала браћа од '' разбраће '' само што су у датом моменту мислили другачије. Ми несмијемо емотивно доживљавати историјске чињенице него их треба понудити јавности па нека она суди. Како каже велики србски Владика Петар II Петровић Његош '' покољена дјела суде, што је чије дају свјема ''. 

До данашњих дана се ствара лажна слика о многим догађајима Другог свјетског рата као о устанку србског народа јула 1941.у Црној Гори. Устанак у Црној Гори букнуо је 13. јула 1941. и није избио из ,''револуционарно-класних'' побуда, већ је то био општенародни бунт против намере Италије да Црну Гору одвоји од српства и Србије уз помоћ црногорских сепаратиста. Повод за устанак била је Петровданска скупштина. Током јула мјесеца ослобођен је велики дио Црне Горе. Устанком су руководили официри угледни људи и народни прваци: Ђорђије Лашић, Бајо Станишић, Павле Ђуришић... 

Треба и овдје цитирати ријечи академика Матије Бећковића.'' Да би бездан братоубилаштва био погубнији и наказнији, нема ни једне куће у Црној Гори чији укућани нису припадали и једној и другој страни и ни једне породице која није подељена на две: нашу и њину. Нема ни једног вође у обе војске који није имао сроднике на противничкој страни. Можда су баш зато те стране једна другу тако бездушно порицале и оцрњивале, а једна мајка рађала два брата, два душманина и непомирљива противника. Па и дан-дањи, како сведочи и ова књига, има породица које учествују у прикривању истине кријући сроднике пале на другој страни. Од једног истог народа направљена су два, који се један другог одричу и од којих је један оличење сваког добра, а други сваког зла.''

И Високопреосвећени митрополит Амфилохије о овим догађајима каже: ''Покрет отпора у Црној Гори против окупатора од самог почетка расцијепио на онај назван '' национално-четнички'' и други ''партизанско-комунистички''. Када би се пак сабрао коначан број пострадалих у Црној Гори у току Другог свјетског рата у борби с Италијанима и Њемцима и оних погинулих у узајамном истребљивању и уништавању, несумњиво би се показао да је број ових других неупоредиво већи. Та страшна чињеница постаје утолико очевиднија уколико бива сагледана у свјетлости свега онога што се догодило када су комунисти (1944) преузели власт, како у Црној Гори, тако и у цијелој ондашњој Југославији. Црна Гора и ратна и послератна црногорска стварност заузимају изузетно мјесто у свеукупној ондашњој југословенској драми. Комунистичко истребљивање (''ликвидирање'') идеолошких противника, под видом ''издајника'' и ''петоколонаша'', врхуни управо у масовном уништењу, без суда и пресуде, одступивше на ''зли пут'' војничке, интелектуалне и духовне елите Црне Горе са бројним престрављеним народом.''-истако је Киковић. Он је потом прочитао проглас потомака невино страдалих припадника ЈВ у О.

Проф. др Вељко Ђурић Мишина говорећи о геноциду и другом свјетском рату , између осталог је рекао: -„Часни Оци, браћо и сестре у Христу. Част ми је и задовољство што вечарс, на овом парчету чисте српске земље, могу мирне душе или било каквог страха и без икаквих репресалија, какве је доживљавао наш народ у доба комунистичке владавине. Нијесу највећа зла србском народу учинили они који су долазили из Мале Азије, нити оно који су са кукастим крстовима долазили из Европе, већ наша браћа и идеолошке подјеле које деценијама трају, а нажалост, ево се протежу и до данашњих дана.

  Посебно је важно да се на оваквим манифестацијама окупља, као вечерас, што више младих људи и да чују живу ријеч и од аутора и од људи који о тим дјелима говоре...“ 

Он је истакао да је разоткривање истине о самом тринајстојулском устанку, бар у неким његовим дјеловима, немјерљив допринос да се једног дана сазна права истина без посредовања лажних учесника тих догађаја и инструисаних комунистичких историчара. Он је даље истакао да се само истином, љубављу према ближњему своме, јединством и вјером у Бога, како су то кроз историју радили наши бројни Светитељи, Србски народ може вратити стазама Светосавља и просперитета.

Поред добре организације и за ово планинско село бројне публике, посебно радује велико присуство омладине која показује све више интересовања за овакве манифестације. Учеснике програма и бројну публику поздравио је домаћин манифестације Вујадин Добрашиновић и пожелио поновно виђење у Горњем Заостру – Црногорској Равној Гори.

Високи војводски савјет Србије, Црне Горе и Републике Српске  уручио  је златне ордене Драгољуб Дража Михаиловић Горану Киковићу и Вујадину Добрашиновићу за допринос у борби за српство и равногорство.

Наредног дана одржан је парастос и прочитан проглас  који гласи          

 П Р О Г Л А С ПОТОМАКА НЕВИНО СТРАДАЛИХ ПРИПАДНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ

Ми потомци невино страдалих припадника југословенске војске у отаџбини захтијевамо од Скупштине, Владе и државних органа Црне Горе да се и стратишта у Црној Гори објележе на достојан начин, јер се то већ чини у Словенији. Црна Гора мора извршити ревизију неких историјских чињеница и аргумената везаних за братоубилачки рат и равноправно третирати и партизански и четнички покрет, јер су оба покрета били антифашистички а то су учиниле и неке сусједне земље какав је случај у Србији.

Подсјећамо јавност да нема европских интеграција без братског помирења међу нама, јер давно су наши преци рекли ’’ко неће брата за брата тај хоће туђина за господара’’.

Такође, се мора ријешити и питање рецесије и конфискације имовине и потомцима невино настрадалих вратити одузета имовина, част и достојанство јер све су то услови истинске демократизације у нашем друштву без којих нема одласка у породицу европских и демократских народа.

С тога, ми потомци невино страдалих  припадника Југословенске војске у отаџбини, захтијевамо од Скупштине, Владе и државних органа Црне Горе да се придружи друштву развијених демократских земаља, те да жртвама злочина тоталитарног комунистичког режима у Црној Гори, које су још живе или њиховим породицама, изрази искрено жаљење, разумијевање и признање за њихове претрпљене патње и истовремено отвори процес одговорности и наредбодаваца и извршилаца наведених злочина.

Такође, тражимо да Влада Црне Горе и државно тужилашто отпочну утврђивање конкретних чињеница за почињени злочин у мају и јуну 1945. године у Словенији као и других злочина које су такође извршиле комунистичке власти на простору данашње Црне Горе.

Ове године се навршава седамдесет годишњица од побједе над фашизмом, коју ми потомци  припадника ЈВ у О данас обележавамо. Данас обележавамо и рехабилитацију вође и комаданта Југословенске војске  у отаџбини ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, којега је Виши суд у Београду огласио невиним,а  тим чином су оглашени невини и сви припадници ЈВ у О, па и комадант Лимских четничких одреда војвода Павле Ђуришић.

Ми потомци страдалих припадника југословенске војске у отаџбини захтијевамо од Владе – премијера  Мила Ђукановића, да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, гдје је свима дозвољено право на гроб и споменик да омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу, жртви усташког терора и комаданту 13-о јулског устанка у Беранском крају 1941. Године, овдје у Горњем Заостру код Берана .

Тиме би се отклонила неправда која је нанесена овој неспорно значајној историјској личности, а свим припадницима  југословенске војске у отаџбини из Црне Горе подигао заслужен споменик након седамдесет година од њихове погибије.

Свијест о историјским збивањима, један је од предуслова да се избјегну слични злочини у будућности. Осуда почињених злочина треба да игра важну улогу у едукацији младих нараштаја, а јасан став према прошлости може представљати добру препоруку за будуће дјелатности.

Ми потомци невино страдалих припадника југословенске војске у отаџбини поносни смо на своје претке који су се борили за крст часни, за краља и отаџбину! Равна Гора побиједит мора!

Специјални гост сабора био је Миломир Миљанић, а скупу се обратио и захвалио Андрија Мандић, предсједник Нове Српске Демократије, поред њега скупу су присуствовали и војводе Миодраг Божовић,Милета Павићевић и Слободан Марић, као и Радојица Живковић, предсједник ОО НСД Беране, Војо Пићан из Грбља  и други. Домаћини су били братства Добрашиновић, Раднић те породице Богавац, Поповић, Премовић, Томовић и Обрадовић, Као и Нова Србска Демократија ОО Беране.

Горње Заостро, 8. август 2015.        Oрганизациони одбор Сабора

                                                      Прилог приредио Горан Киковић