Почео хладни рат на Арктику

Глобално отопљавање и повећање температурe на Северу довели су до „хладног рата за лед који се топи, пише новинар „Велта“ Дирк Шумер.

Одавно, неприметно за већину, пуном паром се одвија рат за арктичке залихе природних ресурса. О правима на Северни пол објавили су Русија, Данска и Канада. Ништа против добијања свог дела колача немају ни САД и Норвешка. „Велика игра“, слична оној која је вођена у 19. веку између Русије и Велике Британије на истоку, сада се води на Северу, наводи аутор.

Предмет спора је подводни гребен Ломоносов. Само земља која укључује ову стену у свој континентални појас може да претендује на регион Северног пола. Руски научници саопштавају да са тачке гледишта геолошке структуре гребен Ломоносов припада континенталном појасу Русије. Дански геолози су нашли сличност са појасом Гренланда, док ће канадски истраживачи вероватно говорити о идентичности са појасом Канаде, тврди новинар.

Русија је још 2001. године затражила у УН проширење својих граница арктичког појаса. Руска застава је 2007. године подигнута на дну океана у тачки Северног пола. Након овог симболичног геста следила је „демонстрација силе“, пише Шумер: сада Русија ствара војне базе и радарске станице на Арктику.

Канада за сада остаје у области научно-истраживачког рада, мада је МИП земље већ објавио Арктик „важним делом националне идентичности“. Земља је 2011. године одржала у том региону велике војне вежбе. За сада, нико не може да се носи са руском војном силом на Арктику, наводи се у чланку.

Ако у борбу за Арктик уђу и САД и Норвешка, комисија УН ће морати да решава питања везана за светску политику великих сила.