Кинези „чисте“ Африку од Американаца

Сједињене државе су на прагу да изгубе једну од својих највећих сталних војних база у Африци, која представља дом за 4.000 америчких војника — у Републици Џибути, малој држави на истоку тог континента.

Влада ове мале афричке државе спремна је да "угости" контигент од 10.000 кинеских војника.

„Саопштење, које је издато само дан пошто је амерички државни секретар Џон Кери посетио Џибути у мају, дубоко је забринуло Американце, с обзиром да се ради о великом пакету кинеских инвестиција, а о чијем значају и новим пријатељима из Азије, отворено говори и председник те државе Омар Геле“, примећује новинар из Еритреје Томас Маунтајн.

И заиста, као прилично стабилна држава, позиционирана између Јемена и Сомалије, Џибути игра важну стратешку улогу за САД. Притом земља има стратешки важан положај близу најважнијих светских поморско-трговачких путева и арапских лежишта нафте.

Америчка војна база Камп Лемонијер у Џибутију користи се за тајне операције, укључујући и борбу против тероризма у Јемену, Сомалији, али и дуж целе Африке.

Луку у Џибутију, у борби против пирата из суседне Сомалије, користе европске, али и друге морнарице, укључујући и кинеску. У овој афричкој држави своје војне базе такође имају и Јапан и Француска.

У свом чланку „Америка против Кине у Џибутију“, Маунтајн каже да Пентагон плаћа Џибутију скоро 63 милиона долара годишње за коришћење Кампа Лемонијер, а војна база је такође и једна од највећих база на свету за беспилотне летелице.

Насупрот томе, Пекинг је спреман да понуди Џибутију много више.

„Кина тренутно завршава пројекат изградње пруге од Адис Абебе, престонице Етиопије, до Џибутија, вредне три милијарде долара. Пекинг такође улаже 400 милиона долара у модернизацију мањих лука у тој држави“, наглашава новинар.

Непотребно је рећи колико је застрашујуће за Пентагон и америчко законодавство формирање кинеске војне базе у којој може да буде стационирано 10.000 људи. То је и довело до дебате о „кршењу људских права“ у малој афричкој држави.

„Зато се немојте изненадити ако се једног јутра пробудите и схватите да је ’у име демократије‘ дошло до војног удара у Џибутију“, иронично закључује Маунтајн.