Ко је био „најчеличнији“ Стаљинов нарком?

Дана 21.  децембра 1879.  године родио се Јосиф Џугашвили Стаљин,  а умро  1953.

Живот и владавина  једног од најкрвавијих тирана у светској историји,  која је  захватила на известан начин и наше судбине,  је повод да се дотакнемо  „учинка“  његових наркома (народних комесара) унурташњих дела и државане бебедности у  њиховом бесомучном надметању у полувековној акцији „Како се калио челик репресије“.

Ко је заправо био најчелчнији од наследника челичног Феликса,  оснивачача чеке,  да није можда он сам главни фаворит за ту титулу.
         
Стаљин  и Исус

На основу броја   осуђених,  изречених и извршених најстрожих казни (стрељања и вешања) рејтинг „челилних нарокома“ је урадио истраживач Николај Добруха  и ускоро ће га објавити  у својој књзи „Стаљин и Исус“ која  је уствари наставак позантог његовог дела „Како  су убијали Стаљина?“.  Најтиражнији руски дневни лист „Комсомолска правда“ (Комсомолъская правда)  у броју од  21. децембра објављује податке  до којих је Никола Добруха  за ту  своју нову  књигу дошао након вишегодишњих истраживања  у најповерљивијим  архивама   руских служби безбедности.

Поређења „железног“  Феликса и његових наследника Межинског,  Јагоде,  Јежова,  Берије,  Абакумова

Ова поређења се некако најчешће заустављају на Берији. Можда и због тога што ничије  име није изазивало толико гнушења као његово. Међутим,  нико од истраживача и историчара досада није проверавао: шта се пре и после Берије дешавало  на увек плодном пољу репресије. И које   место,  какав рејтинг,   међу својим претходницима и наследницима заузима овај човек са са цвикерима?

Аутор (Николај Добруха) је покуашао да одговори на то питање на основу података из надлежних служби и тајних архива,  а не на основу емоција и гласина. А до подтака је долазио  у различитим органима безбедности који су мењали имена,  али вучју ћуд никада,  и били су означавани разним скраћеницама: ВУК, -ГПУ, -ОГПУ, -НКВД, -НКГБ, -МВД, -МГБ, -КГБ.

Подаци из супер тајне статистике

Ево како је било у стварности ако се ослањамо на податке из супер тајне статистике за период од 1922-1953.  које је проучавао аутор књиге „Стаљин и Исус“. Да пођемо од „железног  наркома“ истим редоследом по којему су „седам секретара чеке“   заузимали фотеље  у мистериозним одјама  на Лубјанки -

1. ФЕЛИКС ЂЕРЖИНСКИ,  8,5 гидина  нарком

Оснивач политичког казненог система СССР-а,  био нарком после завршетзка грађанског рата  од 1922-1926. За његове владавине осуђено је укупно 59.876 лица,  од којих је стрељано 8.291. По годинама: 1923.: (4.806,  осуђено,  / 414 стрељано и повешано);   1924.: (15763/ 2550);  1925 (15.443/237). Подаци за 1926.  дати су у целини без поделе на време до којег је радио Ђержински (20. јуна је умро од срчане капи за време док је држао говор)и на време кад га је заменио Менжински.

2.  ВЈАЧЕСЛАВ МЕНЖИНСКИ,  7,5 г. нарком,  од јула 1926. до 10. маја 1934.,  председник ОГПУ(Обједнињене државне политичке управе). За његово време осуђено: 1,016. 485 затвореника од којих је стеаљано или повешано 76. 159. По годинама: 1927.: (26.035  осуђено,  2. 339 стрељано);   1928.: (33.767 / 869);   1929.:  (56.  220/ 2099);   1930.:  (208.069/ 19.463);   1931.: (192.051/ 42.777),  1932.:  (141.919/ 3912);  1933.: (239.664. /215),  1934.: (118.770/ 2486). Подаци за 1934.  су заједнички за  период нејгове владавине (до 1о.  маја кад умире од срчаног удара,  и његовог наследника Хенриха Јагоде.)

3. ХЕНРИХ ЈАГОДА,  нарком нешто више од две године. Од 10. јула  1934. (ОГПУ-Одејење државне политике управе се ујединило са НКВД-ом(Народним комесаријатом унутрашнњих дела)  до 26.  септембра 1936. нарком НКВД-а СССР-а. За његове владвине осуђено укуно 541.476 ухапшених лица,  од којих је стрељано или повешано 2347. По годинама:  1935.: (267.076 осуђено,  од којих је погубљено 1229);  1936.: (274. 670,  /1118,  подаци узети без поделе гдине до које је дошло 26. септембра  кад је  Јагода  погубљен,  а заменио га Јежов.

4. НИКОЛАЈ ЈЕЖОВ,  нарком НКВД СССР-а нешто дуже од 2 године,  од 26.  септембра 1936.  до 24. новембра 1938. За то време  укупно осуђено 1, 344.923 ухапшена лица,  од којих је погубљено 681.691. По годинама: 1937.: (790. 665 осуђено,  353. 074 стрељано);  1938: (554-258/328. 618). Подаци су за  целу 1938.   и не деле се на период до 24.  нловембра кад је нарком био Јежов  и после тог датума кад га је заменио Берија.

5. ЛАВРЕНТИЈЕ БЕРИЈА, нарком 7,5 година, од 25.  новембра  1938.  до 29.  децембра  1945. Од  5.  марта до 26.  јуна  1953. после обједињавања МВД (Минситарства унутрашњих дела) и МКБ (Министарски  комитет  безбедности) министар унутрашњих послова СССР-а.  „Укупан учинак на пољу тамањења  народних непријатеља“: осуђених:  690-495,  од тога погубљено 64.046,  плус 22.005 стрељаних официра и припадника депортованих  народа СССР-а.  Годишњи учинци: 1939.: (66. 627 осуђених,  од којих 2.601 стрељани);   1940.: (75126 /1863);  1941.: 152. 581/23.786);   1942.: (135.544/26. 501);  1943.: (88. 788/3877).: 1944.: (80.737/31.110).;  1945.: (91. 092/ 2308). Известан број осуђених у 1941. г. подводи се под појам изазивања панике и нарушавање  прописа ратног стања. Осим тога,  подаци за 1941.   су специфични и по томе што је у времену од 3. фебруара до 20.  јула НКВД  био подељен на НКВД на челу са Беријом  и НКГБ (Народни комесаријат  држвне безбедности) на чијем је челу био Меркулов. Та специфичност се односи и на податке из 1943-1945 имајући у виду да је 14.  априла 1943. НКВД поново био подељен на НКВД (Беријин) и НКГБ (Меркулов). Осим тога,  при Народном комесатијату одбране СССР-а  била је формирана Главна управа контрашпијунаже под називом СМЕРШ-смрт шпијунима, на чијем је челу био Авакумов,  која је имала свој „жиро рачун“ осуђених и погубљених.

6. СЕРГЕЈ КРУГЛОВ,  на челу МВД 10 година;  од 16. јануара до 19. марта  1946., (а према другим подацима од 26. децембра 1945.  до 15. марта 1946.) нарком НКВД-а СССР-а;  од 19. марта 1946. па све до 5. маја 1853. и од 27.  јуна 1953. до 31. јануара 1956. министар МВД-а,  коме од 5. марта 1953.  припада и ресор државне безбдености(до 13. марта 1954.). Погинуо од електричне локомотиве. Прецизних подтака о репрсијама нема  док је он био министар.

7. ВСЕВОЛД МЕРКУЛОВ,  3,5 године руководио ресором;  нарком НКГБ од 3. фебруара  до 20. јуна 194 1.  и од 14.  априла  1943.  до 19. марта 1946.;  министар државне безбедности од 19. марта до 4.  маја (по другим подацима до 21. маја) 1946. Нема прецизних подтака о репресалијама док је он био на челу ресора безбедности.

8. ВИКТОР АБАКУМОВ, на челу ресора 5,5  година;  од 14. априла 1943. до  1946. начелник Главне управе војне контраобавештајне службе СМЕРШ (Смрт шпијунима)народног комесерајита одбране СССР-а до 19. марта 1946.,  а од 6. октобра 1946.   до 12.  јула 1951. министар државне безбедности. Нема податка о репресалијама.

9.  СЕМЈОН ИГНАТЈЕВ,  1,5  на челу ресора;   од 9. августа 1951.  до 5.  маја 1953. министар државне безбедности. Подаци о репресалијама:  1946. .  105. 576 осуђен их,  од којиох 2. 273 погубљених;  1947.: (67.586/898);  1948.: (68.756 осуђених);   ;  1949.: (72.517   осуђених);   1950.:  (59.348 осуђених/ 468 стрељаних), 1951.: (54. 161/1601);  1952.: (28.647/1611);  1953.: (12.082/ 298).

Рејтинг  „железног седмерца“ са кормиларом Стаљином (према броју осуђених):

1. Јежов (1,344.923);   2. Менжински (1,016.485);   3.  Берија  (690.495);   4.  Јагода (541.746),  5.  Абакумов (смтара се:  427.563);  6.  Ђержински (59.876);  7. Игњатјев (40.729). Збирни податак о броју осуђених: 4,143. 822.

Рејтинг према броју погубљених:

1. Јежов (681.692);  2. Берија (86. 051),  3. Менжински 8 76.159);  4.  Ђержински (8.291);   5. Абакумов (сматра се око 5. 240);  6. Јагода (2347); 7. Игњатјев(1909).  Укупно погубљених: 861.689.

Председник КГБ Кручков  коригује податке за 9 процената

Треба истаћи да подаци бившег председника касније формиртаног КГБ (комитета држване безбденсоти) Кручкова умањују за око 9 процената број осуђених,  а у приближно  исто толиком и  броју погубљених. Према његовим подацима,  укупно осуђених је било  3,738.234,  а стрељаних или обешениох 786.096. Ови пдодаци се одосе само на период после 1930. и њима су обухваћени само  рпересирани за антисовјетску делатност,  док је Николај Добруха истраживао и друга кривична дела и укључио их у своје податке као што су бандитизам и хулиганства. И поред свега тога, разлике између његеових истраживања и податка бившег председника КГБ Кручкова су минималне.

Општа сагласност: „Кадрови ререшавају све“

Комнетар овим цифрама је непотребан поред осталог И зато што су  оне  ипак непотпуне  јер не обухватају далеко бројиније зеке који су умирали на принудном раду на градилиштима, „на изградњи социјализма као најправеднијег и најхуманијег друштвеог поретка у историји човечанства”. Нису урачунате ни хилајде побијених за време рата коме су пресуђивали преки војни  судови,  а неретко и командир јединице.  Аутор такође не жели да се меша у руски спор на тему „Стаљин –велики вођа или велики убица“,  али потврђује оно што  и сви други   заступају: „Кадрови решавају све“.

Осврт аутора Николаја Добруха

Пре него се пређе на оцењивање изнетих података,  упутно би било приметити да неки од њхих захтевају невелика прецизирања,  која ни у ком случају не могу бити од већег утицаја на закључке који из изнетих података произилазе. Подаци за период од 1946.  до 1953.  се односе на руковођење Абакумова ресором репресије и у извесној мери Круглова,  Меркулова,  Игњатјева. Треба узети у обзир: прво-присуство Меркулова и  Игњатјева на кормиулу репресивног апарата у том периоду није било настављено  и они нису могли да промене ситуацију;   друго: сва тројица су увек били потчињени Берији као његови послушници  и извршиоци.

Нова књига „Стаљин и Исус” наставка претходне „Какос у убијали Стаљина?”

Ови и други досада непозанти материјали биће објављени у накјновијој књизи Николаја Добрухе „Стаљин  и Исус” која ће ускор изаћи из штампе,  а што се досад није појавила искључиви разлог је трагање за подацима по архивама које је,  по сведочењу самог  аутора завршено тек 14. децембра ове  године. Нова књига ће бити уствари наставак Добрухиног претходно објављеног истраживања „Како су убијали Стаљина?.”


Бранко Ракочевић