Криза дрма проширење

МОЖЕ ли економска криза, која из темеља дрма конструкцију Европске уније, да угрози европске интеграције Србије и земаља целог западног Балкана? На ово суштинско питање, које се све чешће поставља, из Брисела једногласно уверавају да и даље све зависи само од претендената на чланство и брзине њиховог остваривања реформи.

Европске интеграције Србије тренутно су у застоју и чекају јунски наставак, али ова „пауза“ није везана за економску кризу, већ

искључиво зависи од следећег извештаја хашког тужиоца Сержа Брамерца.

Шпанско председништво увелико припрема предстојећу конференцију ЕУ - западни Балкан у Сарајеву почетком јуна и наглашава да економска криза утиче на много тога, „али не и на проширење“.

И ресорни европски комесар Штефан Филе поручио је протекле недеље да се финансијска криза неће одразити на брзину приближавања земаља западног Балкана Европској унији.

Филе је, међутим, најавио строже оцењивање постигнутих резултата у спровођењу реформи неопходних да би се земље приближиле чланству у ЕУ.

Ни у Бриселу ни у Београду, међутим, не подразумевају се неки „додатни услови“, већ потреба да се европска администрација темељније увери у способности земље кандидата и потенцијалног кандидата да може, кад дође до пријема, да буде конкурентна на европском тржишту.

Другим речима, биће много мање попустљивости, нарочито после горких искустава с Румунијом и Бугарском, али и великих унутрашњих попуста, као што је то случај са старом чланицом Грчком. Јасно је зато да ће, и поред оптимистичких изјава, економска криза, ипак, отежати пут ка ЕУ.

Србија у свему, према речима потпредседника Владе Божидара Ђелића, види и своју шансу. Београд очекује да ригорозно спровођење реформи пропрате више солидарности и ојачана финансијска подршка из Брисела, управо зато да би се земља што боље, у обостраном интересу, припремила за улазак у унију.