Европски Стабилизациони фонд ће, ипак, бити створен

 Његов капитал ће износити 60 милијарди уз могућност повећања 

На редовном састанку министара финансија 27 земаља ЕУ било је одобрено стварање општеевропског Стабилизационог фонда који ће постати својеврсна панацеја од садашњих и прогнозираних финансијских проблема код чланица Уније. Његов капитал ће износити 60 милијарди уз могућност повећања на 500 милијарди евра.

Руководиоци финансијских ресора су, најзад, потврдили механизам финансијске заштите земаља еврозоне и ЕУ као целине. Руководиоци ЕУ расправљали су о мерама за спречавање општеевропске кризе током свих последњих месеци. Управо због тога неколико кључних европских лидера није присуствовало прослави 65. годишњице Победе у Москви. Једна од компонената механизма ће бити Стабилизациони фонд у којем ће у почетку бити 60 милијарди евра које издваја Европска комисија. Овај износ је само један део консолидоване помоћи која се може пружити земљама ЕУ које су на ивици дефолта.

Укупна висина кредита на коју могу да рачунају такве земље ће изнети 750 милијарди евра. При томе, једну трећину овог износа треба да издвоји Међународни монетарни фонд. Истина, неки европски политичари сматрају да је учешће ММФ-а у унутаревропским пословима недопустиво и позивају се на чињеницу да ова финансијска организација у којој прву виолину свирају САД тежи својим циљевима који се често разликују од циљева ЕУ. Осим тога, чак и, рекло би се, солидна свота од 750  милијарди евра није баш велика с обзиром на размере не само европске економије, већ и финансијског дефицита у појединим европским земља које не спадају међу оне највеће. Само Грчкој је за подмирење њеног државног дуга неопходно 300 милијарди евра. Али ЕУ и ММФ издвајају за њу само једну трећину овог износа. Механизам који гарантује јевтине кредите угроженим земљама има, пре, заштитну, информациону функцију, него помаже решењу реалних проблема економије ЕУ. А о њеним великим тешкоћама на овом пољу сведочи рекордан за последње године пад курса евра према свом главном конкуренту, долару. При томе, апели водећих европских политичара да се све снаге усредсреде на спасавање евра немају битног утицаја на реално стање ствари.

Евро се, као и пре, налази под снажним притиском кризе у Европи - сматра директор департмана за аналитичке информације у агенцији РБК Александар Јаковлејв.

Једва да ћемо видети неку брзу обнову позиције јединствене европске валуте. Бићемо током овог лета сведоци велике волатилности курса у пару евро-долар. Не може се искључити и нагли раст курса евра захваљујући неким позитивним вестима. Али у целини динамика евра према долару неће бити у корист европске валуте пошто садашњи негативни догађаји у еврозони имају далекосежне последице.
 

Иначе, тржишта као индикатори стања ствари у овом или оном региону оштро реагују на догађаје у Европи, посебно у Грчкој. За сада ова реаговања иду на руку онима који рачунају на слабљење евра. Нестабилности погодује и чињеница да европски лидери дуже време нису могли да се договоре о висина антикризних средстава. Јер, пре свега месец дана било је речи о билиону евра.