06.10.2015. год.
Нисам познат као човек који вага, напротив по природи сам импулсиван - нарочито лако, без пуно премишљања и без било каквих услова, доносим одлуке за које сматрам да су у интересу друштва и Србије. Управо су у том тону, крајем прошлог октобра и прошли разговори са групом пријатеља, чији је циљ био да се прикључим Алтернативи за Србију, нестраначком и надстраначком покрету, чији је циљ био да, како му име и каже, буде алтернатива и власти и опозицији и да понуди избор и излаз Србији.
Додатно ме је осоколила чињеница да се у овом покрету налазе и еминентни стручњаци или стари политички лисци, попут Милета Исакова који је имао снаге да каже "не" сепаратистичком табору и израсте у национално одговорног интелектуалца, професора Ненада Крстића, искусног Захарија Трнавчевића, некадашњег миинстра у влади РСК Боривоја Рашуа, млади докторанти Деспот Ковачевић, Стефан Сурлић и други.
Данас, годину дана касније, као један од оснивача и чланова Алтернативе за Србију, са разлогом и крајње оправдано сумњам у делотворност ове организације и намере оних који су данас на њеном челу: већ неколико месеци, Алтернатива нема готово никакве активности, а под диригентском палицом Мирослава Паровића све више нагиње томе да буде само једно помоћно тело Треће Србије.
У таквим околностима, морам поставити неколико кључних питања: Да ли је, зарад пар мрвица политичког бенефита, одлучено да они који су требали бити сценаристи препорода Србије постану бедни и ситно плаћени статисти у њеном даљем пропадању? Да ли је Алтернатива уместо темеља обнове друштва, постала штула Вучићеве штуле познате као Трећа Србија? Јесу ли њени чланови обманути у једној политичкој превари или су свесно и одговорно саучесници у истој? Да ли Алтернатива треба да ради, ствара и предлаже, да кроји боље дане, или да га врховни кројач Србије дода као још једно дугме на напредњачкој кошуљи пропасти? И да ли се на састанке Алтернативе не позивам зато што сам основао Покрет, који се оштро противи свим бесмисленим и антидржавним потезима актуелне власти?
Зато, на крају, морам поставити питање свим члановима Алтернативе: или ћемо се договорити чему смо Алтернатива (а, јасно је чему морамо бити) и почети тако да делујемо, или се у супротном поставља питање чему уопште (и коме) служи Алтернатива?
Народу и грађанима Србије, доста је јефтиних превара. Себе не сматрам ни јефтиним ни преварантом: зато, господо, хоћемо ли служити Србији на част или је ваша част део будућег коалиционог тала? Питања је пуно, а ми смо ту да дајемо одговоре. Макар је тако било на почетку. Или јесмо Алтернатива, или нисмо...
Томислав Ловрековић,
Председник Покрета и један од оснивача Алтернативе
.jpg)
