Дан државности Србије

Председник Србије Томислав Николић положиће венац на Споменик незнаном јунаку на Авали и доделиће одликовања поводом празника.

У Цркви Светог Ђорђа на Опленцу свечану церемонију ће предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

У Старој Скупштини у Крагујевцу биће одржана свечана академија а најављено је присуство премијера Александра Вучића.

У Србији су 15. и 16. фебруар нерадни дани.

Јуче је Гарда Војске Србије извршила на Калемегдану почасну артиљеријску паљбу.

Дан државности Србије слави се на Сретење у знак сећања на 15. фебруар 1804. године кад је у Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног ропства под Турцима.

Убрзо после тога Срби су ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе устаници су извојевали код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.

Слом устанка почео је 1812. године пошто су Руси морали да се повуку због Наполеоновог похода на Москву. Потписан је Букурешки мир, којим је било предвиђено да Србија добије аутономију и да се Турци врате у Београд. Те услове Срби нису хтели да прихвате.

Преамбула Сретењског устава

После тога турска војска напала је ослобођену територију из три правца. Отпор србских устаника сломљен је падом Београда 7. октобра 1813. године.

Иако угушен Први србски устанак утро је пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог србског устанка у Такову.

На Сретење, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први србски устав и један од првих демократских устава у Европи.

Творац једног од најлибералнијих европских устава тог времена је Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и кнежев секретар. У њему су биле изражене потребе србског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.

Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.