Годишњица фашистичког бомбардовања Београда и Србије 1941. и 1999.

Нацистичка авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију.

Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са Силама осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“. 




Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.





06.04.1999. године:

У мучком нападу НАТО на србски град Алексинац најмање 10 мртвих цивила.

Бомбардоваћемо до остварења циљева!

Командант снага НАТО у Европи генерал Весли Кларк изјавио је да ће ваздушни удари НАТО на циљеве у Савезној Републици Југославији бити настављени, све док алијанса не оствари своје циљеве, јавља данас Ројтерс.

Говорећи о снагама СР Југославије  на Косову, Кларк је у интервјуу француском листу "Кроа" рекао: "Не могу да кажем колико дуго могу да издрже".

Кларк је снаге безбедности на Косову оптужио за "злодела над цивилима", а о могућности ангажовања копнених трупа НАТО изјавио је да о томе треба да одлуче политичари, а не војни команданти алијансе.





НАТО је око 22.15 у два наврата напао Нови Сад, гађајући рафинерију у том граду, наводи се у извештају државне телевизије.

Исти извор је саопштио да је из правца рафинерије "после две снажне детонације, поркуљао огроман пламен, праћен густим облацима дима".

"Потом је уследила и трећа још снажнија експлозија из истог правца. То је до сада био најбруталнији и најжешћи удар на цивилне објекте у главном граду Војводине. На само сто метара од рафинерије налази се приградско насеље Шангај, које је било тотално изложено разорном дејству фашистичких пројектила. Података о евентуалним жртвама...за сада нема", известила је РТС.

Погледајте ФОТОГРАФИЈЕ разарања