Борови као почасна стража србским споменицима на Виду

Никола Белић,
Политика

Појас камените обале уређен је само на једном узаном делу са јужне стране, тек да би бродићи могли да пристану. Повише стрмих стена над прозирним морем, издижу се густе борове шуме. Између стабала вијугају стазе, од којих једна води до Маузолеја са спомен-костурницом србских војника преминулих на овом острву 1916. године.

Овако данас изгледа србски Јерусалим, како је митрополит Димитрије Видо назвао пре једног века. До тада, Грци су га звали Острвом змија. Ову последњу станицу за готово 10.000 србских војника који нису преболели последице преласка преко Албаније од тада зову и Острво смрти.

Борови, усправни и високи, држе почасну стражу над њиховим сенима.

У њихов хлад, од врелог медитеранског сунца, склањају се групе ходочасника, када дођу да посете Маузолеј и поклоне се и помоле у спомен-костурници.

На малом уређеном делу уз јужну обалу су ресторан и неколико кућица. Већ двадесетак корака даље, острво урања у тишину, коју наруши тек понека сирена са трајекта или звук бродског мотора.

Изнад југоисточног крака острва боровима је опасан и Маузолеј са спомен-костурницом, од белог камена, изграђен 1938. Када се гледа с мора, само се назире кроз стабла. Изнад улаза у ово здање постављен је тропољни грб Краљевине Југославије са симболима србског, хрватског и словеначког народа. Тек као подсећање на земљу створену након што су за њу положили животе и они који овде почивају.

Мало даље је и камени крст – прво спомен-обележје сахрањенима на овом месту – који је краљ Александар Карађорђевић открио 1923. године.

Са платоа испред Маузолеја, кроз борове се пробија поглед на Плаву гробницу, море у које су полагани преминули војници, када више није било простора да се сахрањују у каменитом тлу Вида. Између Маузолеја и Плаве гробнице је светионик, на самом југоисточном гребену Вида.