Да ли је ЦЕРН открио нову честицу?

У Европској организацији за нуклеарна истраживања — ЦЕРН у Швајцарској, најмоћнији акцелератор честица на свету ускоро ће почети да научницима даје много више података него досад.

Док се Велики хадронски сударач враћа у пуну оперативност, научници у „Фермилабу“ — главној америчкој лабораторији на пољу физике елементарних честица — узбуђени су због једног открића у Швајцарској — тзв. избочине која би могла да буде нова честица.

Она се не може видети голим оком али би ипак могла да промени разумевање познатог света физике.

Научник из „Фермилаба“ Дон Линколн каже да у физици честица „избочина“ представља појаву када имате глатку кривуљу података — која је очекивана — а онда се види вишак, избочина усред кривуље, што је, како истиче, често индикација да су дошли до неког открића, пренела је Н1.

Линколн је један од стотина научника у Фемилабу, у предграђу Чикага, који анализирају податке које производи велики хадронски сударач из ЦЕРН-а.

„Од око 1964. развили смо низ теорија које се заједнички зову Стандардни модел и на основу њега можемо да објаснимо све податке које смо прикупили. Међутим, не можемо да објаснимо ту избочину“, каже он.

То значи да би „избочина“ могла да представља нову честицу до сада непознату научницима. „Ако је промена на кривуљи стварна, то је вероватно највеће откриће у последњих пола века“, наводи Линколн.

У „Фермилабу“ се налази акцелератор Теватрон — некада најбржи суперпроводљиви суперсударач честица на свету. Иако је он сада искључен, пошто га је засенио ЦЕРН-ов ЛХЦ, „Фермилаб“ је и даље важан актер у научним истраживањима.

„Ми доносимо одређени ниво технологије и знања уз њихову машину зато што смо започели са машином са суперпроводником и имамо практична знања“, истиче директор „Фермилаба“ Најџел Локајер.

Локајер каже да је физика честица данас више глобални подухват.

„Улазимо у нову еру односа између ЦЕРН-а и ’Фермилаба‘, односно Европе и САД, када се наши програми физике честица преплићу.“

Захваљујући технолошком напретку и глобалној сарадњи, научници у ’Фермилабу‘ могу да даљински прате и анализирају податке које стварају судари честица у хадронском сударачу, око 7.000 километара далеко.

Када је реч о најновијем потенцијалном открићу, постоје два објашњења, каже Дон Линколн.

„Једно је да је у питању само случајна статистичка флуктуација и да ће нестати када дође више података, и то морамо да нагласимо.

Међутим, што је далеко узбудљивија могућност — ако је ’избочина‘ на кривуљи стварна, онда је то потпуно фасцинантна ствар која ће редефинисати наше разумевање света.“

Велики хадронски сударач честица започиње шестомесечне сударе протона, а научници се надају да ће им ти подаци пружити одговор на питање да ли је „избочина“ — нова честица, или тек избочина на путу ка бољем разумевању стандардног модела физике.