Ирански нуклеарни проблем има системски карактер

Ирански нуклеарни проблем има системски карактер и он се тиче несавршенства савремених међународних правила о нераспростирању нуклеарног наоружања. Ово је председник Русије Дмитриј Медведев изјавио на саветовању у МИП са руским амбасадорима и представницима Русије у међународним организацијама. Тему развија наш политички коментатор Виктор Јеникејев.

Скреће пажњу то што је руски председник поклонио читав одељак свој излагања иранском нуклеарном проблему. То сведочи о значају који Москва придаје његовом решавању. Да истакнемо у вези са тим да је председник Медведев признао чињеницу приближавања Ирана поседовању потенцијала који у принципу може да буде употребљен за производњу нуклеарног наоружања. Важно је ипак схватити да само по себи поседовање таквог потенцијала није забрањено Уговором о нераспростирању нуклеарног наоружања. И у томе је, подвукао је руски лидер, један од проблема. Значи, и прилаз појединих земаља решавању тог проблема треба да буде не селективан, већ заједнички. То је цитат из излагања Дмитрија Медведева.

Искусни слушалац или читалац, убеђен сам, одмах ће схватити о чему је реч. Јер у датом тренутку у свету постоји читав низ држава које су де-факто нуклеарне. У њих спадају Индија и Пакистан, Израел, који никада није потврђивао, али и не одриче поседовање нуклеарног наоружања. Коначно, Северна Кореја, која је изјавила да је произвела нуклеарно наоружање. Тако видимо да се решавање проблема нераспростирања никако не упире у решавање иранског нуклеарног проблема. Мада, како је праведно приметио руски председник, Иран се не понаша на најбољи начин и не демонстрира потребан степен отворености и спремности на сарадњу са МАГАТЕ. То се тиче намера иранског руководства да настави производњу високообогаћеног уранијума и изградњу десет нових фабрика у том циљу.

У сваком случају, председник Медведев се изјаснио за скорије обнављање преговора Техерана са шесторком држава у коју улази 5 сталних чланова СБ УН и Немачка. Тим поводом он је подвукао важност енергичних и солидарних, а не једностраних дејства како би се пресекао ирански нуклеарни чвор. То је очигледно алудирање на оне једностране санкције које су увели против Ирана САД и земље ЕУ, као додатак онима које су раније биле усвојене у УН. Зато је сасвим очигледно да су контрапродуктивне и оне претње примене војне силе против Техерана, које се периодично чују преко океана. Оне само љуте иранско руководство и чине га још тврђим. А то, разме се, само удаљава решавање иранског проблема.

Био је то коментар Виктора Јеникејева.