У Русији не могу да се појаве расположења против фереџа

У Француској је усвојен закон о забрани нишења фереџе, који је изазвао различите реакције у друштву. Правобранилачке организације самтрају да слична ограничења провоцирају агресију припадника ислама.

Француска се после Белгије решила на такав корак, зато што је у њеној муслиманској заједници од 5 до 6 милиона људи. То је највећа муслиманска заједница у Европи. Укидајући фереџу власти не вређају религиозна осећања верника, зато што њено ношење није обавезан елемент ислама, рекао је за Глас Русије историчар, експерт за политички ислам Георгиј Енгелгардт.

У потпуности затворена одећа није обавезан елемент ислама. Европа се решава на то из два разлога: из разлога безбедности - човек са потпуно затвореним лицем може да представља опасност по безбедност, други је разлог актуелно незадовољство становништва Европе тиме што се имигранти из муслиманских земаља често врло споро интегришу или не изражавају никакву жељу да се интегришу у европско друштво. Тачније, то је моменат принудне интеграције.

Може ли се појавити такав проблем у Русији, где је много исламских република? Георгиј Енгелгардт сматра да се то неће десити, зато што ношење потпуно затворене одеће у муслиманским заједницама Русије није распрострањено. Руским муслиманкама не прети судбина њихових сестара по вери, зато што у земљи нема законодавних ограничења ношења традиционалне симболике. Руске власти се са поштовањем осећају према религиозним осећањима верника. Такође нико не спречава оне који верују у Алаха да преносе своја знања генерацијама које стасавају у школама. Између осталог, у Чеченији већ одавно се предаје религија, подвлачи Георгиј Енгелгардт.

У Чеченској републици таква предавања су била уведена још пре три године као обавезни предмети. То се десило раније него што су били уведени часови историје религија и православне кулутре у другим државним школама.

Код дела руских грађана, као и код европљана, постоје антимуслиманска расположења. Она су пре свега везана за дејства религиозних фанатика, који приређују нереде на територији Северног Кавказа. После терористичког акта, између осталог у московском метроу крајем марта ове године, већина московљана са неповерењем гледа на жене у истим тим националним марамама и види у њима потенцијалне терористкиње. Па и самим верницима који исповедају ислам ова ситуација се не допада. Представници неколико муслиманских дијаспора чак су се обратили влади Москве са идејом да се направи Кодекс московљана - приручник који ће олакшати досељеницима прво време боравка у престоници и објаснити од којих националих обичаја је боље да се суздрже. Кодекс треба да буде написан до краја ове године. Он ће бити користан онима који не знају традиције и обичаје Москве, и треба да разјасни како да се не раздражује локално становништво, на пример, националим играма на улици, обредима јавних жртвовања животиња и осталим који шокирају становнике Централе Русије.