У борби против разиграног лустера победила Хрватска

Грандиозни шоу уз учешће руских, белоруских и украјинских звезда естраде заокружио је касно увече 15. јула Међународни фестивал уметности Словенски базар у белоруском граду Витебску. Међу онима које је публика примила са посебним ентузијазмом био је 23-годишњи певач из Хрватске Дамир Кеџо, победник конкурса младих естрадних извођача.

Борба на овом конкурсу који је увек главна интрига Словенског базара била је врло упорна. И то не чуди: међу 19 овогодишњих учесника били су све сами добитници награда на регионалним и националним конкурсима, многи већ раде на професионалној сцени. Зато су чланови жирија после упознавања са њима на презентацијама издвојили сваки за себе читаву групу могућих лидера. И заиста, после првог круга у којем је изведена песма на језику кандидата, при чему компонована у земљи коју он предтавља, формирала се група са стабилним резултатима на челу са певачицом из Казахстана Динаром Султангалијевом. Пратили су је Грузин Лаша Рамишвили, Украјинска Ина Воронова, Македонац Јоце Панов, Рускиња Ана Малишева, Јерменка Аниат Шахбазјан, Белорус Денис Вершенко. Био је у том тиму и будући добитник гран-прија, Дамир Кеџо из Хрватске, али не на самом врху списка. Он је у шали упоредио себе са Микијем Маусом - исте велике уши, мали раст, необична покретљивост... и љубав публике. Између осталог, заволео га је, како се затим испоставило, и жири. И коначно донета је одлука која је, по речима самог извођача, подигла Дамира на врх каријере.

Први излазак на мобилну сцену Летњег амфитеатра Витебска био је тешко искушење за младе уметнике. Панорамски монитори са покретним сликама, истина, нису им сметали - ипак, то је само позадина. Али лустер у три нивоа! Он се спуштао одозго директно на главе извођача, његови нивои су се аутономно ширили и скупљали, добијали неочекивано убрзање, не пратећи ритам песме... Из сале се чинило да ће сва та опрема да прогута певача. И још се чинило да режисери, заборавивши на извођаче, никако нису могли да се наиграју са могућностима савремене опреме. У таквој ситауцији учесницима је у помоћ притекла председник жирија, позната украјинска певачица Таисија Повалиј. 1993. године она је сама освојила гран-при конкурса, зато је посаветовала младим колегама:

 
Могу само једно да кажем учесницима - оно што су мени говорили пре 17 година. Не слушајте своје супарнике - нигде и никога, ни на пробама, ни на наступима. Излазите тако као да је то солистички концерт. Најважнија је вера у себе.

Очигледно вера у себе је озбиљнији аргумент него вера у предзнаке, некаква мистична подударања. Уочи конкурса сви су разматрали шта ће за учеснике значити број 19: сам фестивал је 19, у конкурсу је учествовало 19 извођача из 19 земаља. И када је бугарски певач Васил Стојанов добио на жребању број 19, витебска сликарка Татјана Руденко му је предсказала победу. И као залог успеха поклонила му своју слику.

 
Сву своју стваралачку енергију сам уложила овде, рекла је она, уручивши поклон. И навијаћу за тебе. Сигурна сам да ћеш победити.

Или је енергија била слаба, или се рок-певач није уклопио у слику конкурса, али Васил Стојанов се није нашао међу награђенима, мада је стекао велики број обожавалаца, што је такође врло вредно.

Други дан конкурса је поставио све на своја места. Младим певачима је удахнуо други живот и они су се распевали. И на сцени је било мирније: лустер је престао да игра, а живи оркестар у белим оделима је очигледно стабилизовао ситуацију. Тако је главна награда отпутовала у Хрватску. А после Дамира Кеџа су се поређали певачи: Грузији прва награда, Јерменији и Украјини друга, Казахстану, Белорусији и Македонији трећа награда.