Србија упутила протестно писмо због Степинца

Шефу српске Мисије при Европској унији у Бриселу, амбасадору Душку Лопандићу, дата је инструкција да упути оштар протест због изложбе и конференције „Хрватски светац кардинал Степинац“ у Европском парламенту, саопштило је данас Министарство спољних послова.

Амбасадор Лопандић упутио је протестна писма председнику Европског парламента Мартину Шулцу, као и председавајућем Комитету за спољне послове Европског парламента Елмару Броку, председнику групације Европске народне партије (ЕПП) Манфреду Веберу, а о наведеном ће обавести известиоца за Републику Србију Дејвида Макалистера и известиоце из сенке и друге посланике ЕП, додаје се у саопштењу.

Изложбу и скуп о Степинцу организује посланица Хрватске сељачке странке Маријана Петир у сарадњи са Хрватским католичким свеучилиштем, Уредом за културна добра Загребачке надбискупије и Радном групом ЕПП за међукултурни и религијски дијалог.

У писмима, Министарство спољних послова Републике Србије указује на неприхватљивост организовања изложбе којом се велича лик и дело кардинала Степинца, који се ту представља као „истински бисер Католичке цркве и хрватског народа“, а кога србски народ и Србска православна црква сматрају одговорним за масовне злочине против србског и другог нехрватског живља током Другог светског рата на подручју такозване Независне државе Хрватске.

Подсећа се да је Степинац осуђен 1946. године у Загребу (Врховни суд НР Хрватске) на 16 година затворске казне и губитак грађанских и политичких права у трајању од три године због свог деловања и подстицања на злочине, издају и сарадњу са усташким режимом и масовног покрштавања десетине хиљада Срба.

Указује се, такође, да је папа Фрања зауставио процес канонизације Степиница након разговора који су државни и црквени званичници Републике Србије с њим водили, као и да је формирана заједничка комисија Ватикана и СПЦ која треба да испита случај.

Указује се и да је председник Србије Томислав Николић активно ангажован на прикупљању документационог материјала који треба да буде стављен на увид поменутој Комисији, како би аргументи који говоре против канонизације Степинца били узети у обзир.

У писмима се, на крају, истиче да је ово питање веома важно не само за односе са Ватиканом, већ пре свега са Хрватском, јер би се неуважавање историјских чињеница и улоге Степинца током НДХ у Другом светском рату одразило на процес суштинског помирења двеју земаља, као и у региону.