Одлазак најомиљенијег дечјег другара

Гумац Милорад Мандић Манда изненада je преминуо у 55. години, пошто му је позлило на сцени током извођења представе,. На претпремијери дечје представе „Петар Пан” позоришта „Бошко Буха”, која се игра у Установи културе „Вук Стефановић Караџић”, Мандић је пао на сцени, а недуго након тога је преминуо.

Почетком маја је напунио 55 година.

Дипломирао је  глуму на Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића. После дипломирања је постао члан београдског дечјег позоришта „Бошко Буха”. Године1989. снимио је више од 270 епизода емисије „Бајка за лаку ноћ” које су се емитовале на националној телевизији.

Од 1989. до 1995. водио је емисију за децу „С оне стране дуге”, што га је уз Бранка Коцкицу, учинило једним од најпопуларнијих дечјих глумаца и забављача.  Памти се његово чувено питање “Јесте ли се заљубишка?”

Милорад Мандић је играо у бројним србским филмовима, а најзапаженију улогу остварио је у филму Срђана Драгојевића „Лепа села лепо горе”. Као млад глумац играо је у серији „Вук Караџић” поред Микија Манојловића и Александра Берчека, а тада га је, како каже, редитељ те монументалне серије Ђорђе Кадијевић, научио да само онај ко чека може да се бави глумом.

Родитељ и пријатељ деце више од четири деценије Манда је говорио да је срећан човек и да га  управо деца чине срећним.

 „За њих сам спреман свашта да урадим, да се не умарам. Њихова срећа када отворе новогодишњи пакетић, шта раде очи, како ручице журе да брже–боље виде шта је у кутији, тај тренутак је непроцењив”.

Као директор позоришта Бошко Буха борио се за углед ове куће за пристојније услове рада.

–Мој највећи задатак на месту управника је брига о овој породици која броји преко шездесет људи. Урадићу све да Београд и Србија добију сцену достојну репертоара за који смо једини задужени на овим просторима. Ми смо највећи ансамбл дечијег позоришта на Балкану. Репертоарски се бавимо васпитавањем, одрастањем, културним образовањем деце и припремом за одлазак у велике театре. Деца морају да знају шта је позориште, а наш задатак је да их научимо да прате представу, као и да им покажемо јасну разлику између добра и зла, говорио је Манда.

Истицао је  да је позориште место на коме се стичу драгоцена искуства и граде успомене, на ком се размењују сазнања, ставови и емоције, које је у данашње време последња оаза сувислих мисли.

 „Позориште за децу је још важније, јер осим што припрема публику за вечерње позориште, оно и учи најмлађе животним вредностима и томе да једног дана буду активни чиниоци друштва и доносиоци одлука, а не само пасивни посматрачи. Зато је свако улагање у њега улагање у будућност”, рекао је у једном интервјуу овај последњи глумац. 

– Сам сам направио име, презиме и надимак. Не кајем се ни због једног потеза у животу. Све што сам направио било је зато што сам у то веровао. За дечје емисије никада нисам имао сценарио. Све се дешавало спонтано и углавном су клинци били они који воде емисију, ја сам их само усмеравао, био сам саобраћајац за децу!”

Хтео је да буде пилот, али, причао је, нагло је израстао па није могао да стане у авион!

„После сам хтео да будем лекар, било је ту много праваца. Стицајем околности, навијао сам за гимназију, али мој отац је мислио да је занат злата вредан, па сам уписао електротехничку.

Уписао сам био и Електротехнички факултет, студирао сам уз рад, што је било нешто друго у поређењу с мојим друговима из основне школе. Када сам се вратио из војске, желео сам да све то надокнадим и излазио сам доста.

Једно вече, пролазио сам улицом с једним другом и чули смо неку добру музику која је долазила из Драмског експерименталног студија. Попели смо се и наишли на једну веома срдачну екипу људи, а на моје изненађење, нисмо морали ни да питамо смемо ли да уђемо. С тим финим људима остали смо до зоре и тако је почело моје ангажовање у позоришту…"

Особени знак генерације

Поводом смрти Милорада Мандића Манде, Скупштина града Београда послала је саопштење у коме се наводи да су Србија и Београд изгубили једног од највећих уметникa и глумаца ове епохе. –Милорад Мандић Манда био је особени знак својe генерације, личност изузетног уметничког сензибилитета, а пре свега добар човек и сваковрсни узор генерацијама које долазе.

Смрћу овог великог човека и врхунског уметника, на души Београда, Србије и целог региона остали су велики ожиљак и непреболна рана.

Саучешће су упутили и председник Србије Томислав Николић и премијер Србије Александар Вучић.

Туга и неверица у позоришту

Мук и неверица међу глумцима који су ћутке улазили на сцену УК „Вук Караџић” где је током представе „Петар Пан” преминуо Милорад Мандић Манда.

Многи од њих нису крили ни сузе. Није било речи којима би описали тугу и бол за изненада преминулим колегом, само су неки од њих кратко изустили – Као да га је неко украо.

Они који су се затекли у кафе – клубу „Култ” покрај позоришне сале, када је стигла вест да је Манди позлило, казали су да га је срце издало на сцени, и да је екипа Хитне помоћи дошла за свега неколико минута.

Покушали су реанимацију, али спаса није било. У први мах, када је пао, публика међу  којом је било доста деце са родитељима, помислили су да је и то део представе, али су баш колеге из првих редова које су са својим малишанима гледали представу, схватили о чему се ради.

Одмах су упаљена светла, а публика замољена да напусти салу. Стигли су лекари, њихова борба да га врате у живот трајала је дуже од сат времена. Манда је у кобном тренутку имао улогу Капетана Куке. Претпремијера је почела у 17 часова, а легендарном глумцу позлило је у 17.40 часова.