Жега у Русији обара све рекорде

Аномално топло време  већ 4 недеље пролази Русијом. У региону главног града је топлије него на европским и афричким летовалиштима. У градовима се топи асфалт, вишеструко се повећала продаја клима-уређаја, вентилатора, сладоледа и освежавајућих напитака. На светским тржиштима је нагло повећана цена жита. Еколози упозоравају на глобалне промене климе.

Метеоролошке станице главног града већ више дана узастопце фиксирају рекордну температуру. У суботу је у Москви било 38 степени. Метеоролози тврде да може бити и више. Ветра нема, зато у неким рејонима Подмосковја температура може да износи и 40 степени. Иначе, јул ове године претендује да постане најтоплији током читавих 130 године колико се врше опсервације температуре. Температура у центру европског дела  територије Русије премашује норму отприлике за 9 степени.

Због жеге се повећао број шумских пожара, између осталог и тресетишта. Према подацима Министарства за ванредне ситуације,  површина тресетишта, која горе у Московској области, 2010. године се повећала четвороструко у односу на 2009. годину.

Необична жега  угрожава пољопривреду. Према прогнозама председника Националног савеза произвођача жита Павла Скурихина, због жеге Русија ће изгубити 20 до 25 одсто летине житарица у односу на показатеље протекле године. Ове ће године бити убрано највише 80 милиона тона житарица. То је довољно ради покрића домаћих потреба земље, међутим, експерти смањују прогнозе извоза од 20 милиона на 15 милиона тона.

Свакако, толико трајна жега је у средњем делу Русије аномална ствар. Међутим, глобална тенденција је таква да ће у будућности фреквенција и снага опасних природних појава, између осталих и жеге, бити веће, - сматра руководилац климатског програма Светског фонда дивље природе WWF Русије Алексеј Кокорин.

Сматрам да и ова аномална жега, и аномална хладноћа која је била зими, спадају у опасне хидрометеоролошке појаве, чији је раст углавном изазван  антропогенском променом климе или антропогенским повећањем ефекта стакленика током последњих 30 до 40 година. Поред тога је забележена неповољна тенденција: пре 15 година број опасних појава у Русији је износио отприлике 150 до 200, а сада их има 350 до 400.  Велики број негативних појава су свакао урагански ветрови, пљускови, обилно падање снега. Они наносе велику штету. Између осталог, велика жега директно изазива ураганске ветрове.

Шта нас чека? Алексеј Кокорин одговара да је неопходно смањивати антропогенски утицај на климу, повећавати енеретску ефикасност економије и смањивати штетне емисије у атмосферу. Истовремено грађани Русије морају да се адаптирају за нове климатске услове.

 
Лекари саветују да треба бити пажљивији према свом здрављу, пити више воде, што мање бити на сунцу, туширати се. Према прогнозама синоптичара, екстремна жега на европском делу Русије неће се повући ни идуће недеље.