Научници први пут открили у центру Млечног пута молекуле од којих је могао настати живот

Научници су први пут у Млечном путу открили молекуле који могу да буду „градивни материјал“ за настанак живота“.

У тексту објављеном у научном часопису Science, указали су да се ради о молекулима оксида пропилена који су у стању да буду „заврнути“ и на леву и на десну страну. Уз наглашавање: ово нас приближава дешифровању тајне настанка живота.

Тим поводом је Брет Мекгвајер (Brett McGuire) из америчке Националне радиоастрономске опсерваторије изјавио:

„Следећи наш задатак је да утврдимо колико је у откривеном облаку „левих“ и „десних“ молекула. Сада када смо их открили - у прилици смо да утврдимо где се и како формирају и како улазе у састав материје комета и астероида. То ће нам помоћи да схватимо какву улогу су њихова својства одиграла у рађању живота на нашој планети. А посебно: да појмимо - због чега сви представници живота на Земљи имају „завртање“ у лево.“

Мекгвајер подвлачи да је једна од главних тајни настанка живота на нашој планети управо у тражењу одговора - због чега су сва жива бића данас „хемијски леваци“.

Према његовим речима, ћелије живих организама приликом синтезе молекула беланчевина користе искључиво аминокиселине које су „заврнуте“ у лево, док је са шећерима ситуација обрнута - живот користи искључиво „десне“ угљоводонике, дакле - „заврнуте“ у другу страну.

Амерички научник наглашава да научници до сада нису успевали да изван Сунчевог система сложене органске молекуле открију сложене молекуле који би „завртали“ светлост „на лево“ или „на десно“.

Мекгвајер и његове колеге су их сада открили у међузвезданом простору у центру наше галаксије. Успели су то помоћу америчког телескопа „Грин-Бенк“ и његовог аустралијског рођака „Паркс“.

Оксид пропилен је једињене кисеоника и угљоводоника пропана чији молекули могу да буду „заврнути“ на две различите стране. А из њих се могу формирати различите аминокиселине и шећери.

Његови молекули су откривени у суперхладном облаку гаса, а то значи да се сложене хемијске реакције - са формирањем једињења - могу одвијати при веома ниским температурама које су само пет Келвина изнад апсолутне нуле.