Украјина и Новорусија из минута у минут - 14.07.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Ситуација на фронту за 13.07. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 14.07.



Кијевске снаге 324 пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата 324 пута напале територију ДНР. Нападали су Зајцево, Старомихајловку, Петровски и Трудовски рејон Доњецка, аеродром, Јасиновату као и Коминтерново и Саханку.

Током напада погинула су два војника ДНР а двојица су рањена. Погинуо је и један цивил 1974 годиште док су две жене, 1957 и 1958 годиште рањене.



Ситуација у зони одговорности Народне милиције ЛНР није се много изменила током претходног дана. Кијевске снаге су шест пута напали НМ у подручју Калинове, споменика Кнезу Игору и града Первомајска. Жртава на срећу није било.

Преглед политичко-економских и других вести за 14.07.

Мекалистер Србији у Београду: Увешћете санкције Русији  - Србија треба да настави да корача "дугим путем који води ка чланству у Европску унију", поручио је известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер и изразио уверење да ће Београд, "када буде потребно", усагласити своју спољну и безбедносну политику са Бриселом.

"Наставите да идете тим дугим путем који води ка чланству у ЕУ. Неће бити лако, али има пуно људи у земљама чланицама које пружају подршку Србији. Сигуран сам да ћете у моменту када буде потребно усагласити безбедносну и спољну политику", рекао је Макалистер .

Макалистер истиче да Србија, као земља која има сјајне људе, заслужује да постане део породице европских народа.

"Земље чланице ЕУ се у све већој мери суочавају са пропагандним ратом, сајбер ратом, хибридним претњама, тероризмом и екстремистичким насиљем у најближем окружењу, а међународни тероризам је закуцао на врата Уније. Сви ти напади који су се одиграли у Европи су опомињујући. Поред спољних изазова суочени смо са највећим унутрашњим изазовом, са којим се Унија до сада није суочавала", рекао је он. Читајте више

Грушко: Упозорили смо НАТО на негативне последице војних активности у Црном мору  - Русија је на седници Савета Русија-НАТО упозорила Алијансу на негативне последице његове војне активности у црноморском региону, изјавио је стални представник Русије при НАТО-у Александар Грушко.

„Разговарали смо о Црном мору. Саопштили смо им да сматрамо да сваки пораст активности НАТО земаља у црноморском региону дестабилизује ситуацију и не помаже безбедности у региону“, рекао је Александар Грушко новинарима након седнице Савета Русија—НАТО.

Раније су НАТО и Украјина изразиле забринутост плановима Русије за повећање војног присуства у региону Црног мора.

Грушко је саопштио да не постоји никаква руска војна активност у Украјини и да је за решавање кризе у овој земљи потребно испуњавање политичког дела Минског споразума.

„Пре свега, треба доћи до политичког решавања на бази Минског споразума. То је једно од оних питања о којима је било речи“, навео је он.

Грушко је додао и да за то постоје различити механизми, укључујући „Нормандисјку четворку“, Контакт групу, механизме ОЕБС-а.

„Решење украјинске кризе зависи од способности кијевских власти да реализују кораке који су били назначени“, указао је дипломата.

„У сваком случају, у Украјини нема руске војне активности“, нагласио је Грушко.

Грушко: Мере које је НАТО усвојио имају конфронтациони карактер  - Војни званичници су први пут након дуго времена учествовали на сеници Савета Русија-НАТО, изјавио је стални представник Русије при НАТО-у Александар Грушко.

„Специфичност данашње седнице је то што су први пут након дуго прекида у њој учествовали војни званичници“, рекао је Алерксандар Грушко новинарима.

Руски војни званичници су саопштили да су спремни за консултације о безбедним летова изнад Балтика.

„Важно је то што су током данашње седнице наши војни званичници саопштили да подржавају план финског председника за повећање безбедности летова у ваздушном простору изнад Балтика. Ми смо спремни за предметне консултације на војном нивоу са представницима земаља Алијансе и другим земљама које изводе војно-ваздушну делатност у овом региону“, навео је руски амбасадор.

Грушко је рекао да Русија не представља претњу за НАТО, а да мере које је НАТО усвојио на самиту у Варшави имају конфронтациони карактер и представљају повратак хладном рату. Оне прете новој трци у наоружању.

„Сматрамо ове мере непотребним, контрапродуктивним. Оне носе конфронтациони карактер, слабе европску, регионалну безбедност и враћају нас ка шемама осигурања безбедности из времена хладног рата“, рекао је Грушко новинарима, након седнице Савета Русија—НАТО у Бриселу.

Према речима Грушка, Русија не представља опасност за чланове Алијансе и није заинтересована за конфронтациони модел који се намеће Русији.

Одлуке НАТО-а претварају земље Источне Европе у одскочну даску за војно ширење, а у њихове односе са Русијом се уводи војна димензија, изјавио је Грушко.

„Опасност је у томе што конфронтациона политика направљена на основу митске претње Русије данас добија форму војног плана и војних припрема у близини наших граница. Територија источно-европских чланица Алијансе претварају се у одскочне даске за војно ширење и војно-политички притисак на Русију“, рекао је Грушко.

Према његовим речима, „према нама и источно-европским земљама се уводи војна димензија које никад није било“.

Пут ка стабилизацији у односима Русије и НАТО-а не лежи у козметичким мерама поверења, већ у смањењу војне активности, нагласио је он.

„Он лежи, пре свега, у замрзавању војног ширења које тренутно изводе земље НАТО-а у близини руских граница, смањењу војних активности и касније повлачењу већ распоређених јединица у своје базе“, рекао је Грушко.

Он је нагласио да је Русија спремна за предметне консултације на војном нивоу о безбедности летова у балтичком региону.

Сви чланови Савета Русија—НАТО су признали да нема алтернативе политичком решавању кризе у Украјини.

Нападнута зграда Руског дома у Кијеву  - 
У Кијеву је нападнута зграда Руског центра за науку и културу.

„У Кијеву су маскирани нападачи бацали бакље на зграду представништва руске Федералне агенције за послове ЗНД. На згради и вратима остали су трагови чађи“, наводи се у саопштењу на сајту телевизије.

Столтенберг: Војни канали за комуникације између Русије и НАТО су отворени  - Војни канали НАТО—Русија нису затворени и треба их искористити за смањење ризика војних инцидената, изјавио је генерални секретар Северноатлантске алијансе Јенс Столтенберг.

„Војни канали за комуникације су отворени“, рекао је Столтенберг на крају седнице Саветa Русија-НАТО у Бриселу.

Према његовим речима, сада их треба искористити за смањење ризика од војних инцидената. Он је окарактерисао састанак као користан, а разговор као отворен и искрен.

„То је била корисна седница, разговор је био отворен и искрен“, рекао је Столтенберг на карају седнице Савета Русија—НАТО на нивоу амбасадора, одржане у Бриселу.

Атмосфера на седници је била добра, али стране нису дошле до договора. Датум одржавања новог састанка савета Русија—НАТО и његов формат нису одређени, додао је генерални секретар НАТО-а.

„Русија и НАТО су донели одлуку да наставе рад Савета Русија—НАТО, али датум и форма новог састанка још нису одређени“, саопштио је Јенс Столтенберг.

НАТО очекује од Русије детаље о њеном предлогу о мерама безбедности у ваздуху, додао је он.

„Очекујемо од Русије детаље о њеним предлозима о мерама безбедности у ваздуху“, рекао је Столтенберг.

„НАТО Русију обавестио о одлукама самита у Варшави, а Русија је нас такође информисала о својим војним мерама", рекао је он.

САД су на седници саопштиле Русији одлуку о додатном присуству америчке војске у Европи. Русија и НАТО су потврдили да се криза у Украјини мора решити мирним путем.

Путин разговарао са Оландом и Меркеловом о Украјини  - Председник Русије Владимир Путин разговарао је телефоном са председником Француске Франсоа Оландом и немачком канцеларком Ангелом Меркел, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Представник Владе Француске Стефан ле Фол изјавио је да су током разговора Оланд, Меркелов и Путин разматрали ситуацији у Украјини.

Током разговора лидера три државе настављена је дискусија о кризи на југоистоку Украјине. Наглашена је потреба потпуне и строге примене Минског споразума од 12. фебруара 2015. године и истакнут значај спречавања даље ескалације ситуације, наводи се у саопштењу Кремља.

Руски председник изразио је забринутост у вези са интензивним гранатирањима украјинске војске на насељена места у Донбасу. Он је нагласио да не постоји алтернатива политичком и дипломатском решењу унутрашњег украјинског сукоба у складу са одредбама у минском пакету мера.

Ово је други разговор лидера три државе у последњих недељу дана. Претходни разговор одржан је 8. јула, када је Путин скренуо пажњу на провокациону природу дејстава украјинске војске у Донбасу и позвао Меркелову и Оланда да активније утичу на Кијев у делу испуњавања Минског договора.

Потврђен је заједнички став о интензивирању преговарачких напора о украјинској проблематици, пре свега у „нормандијском формату" и преко Контакт групе, пише у саопштењу.

Лидери су такође разменили мишљења у светлу резултата самита НАТО-а у Варшави. Изражен је  узајамни интерес за конструктивни дијалог и доношење конкретних мера усмерених на јачање поверења између Русије и НАТО пакта.

Самит НАТО-а одржан је у Варшави 8. и 9. Јула. На њему је донета одлука о јачању источног крила савеза. НАТО намерава да већ 2017. године постави у балтичким земљама и Пољској четири интернационална батаљона. Састанак Савета Русија-НАТО заказан је за 13. јул у Бриселу.

Украјинa - из минута у минут -

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима