Економски раст или враћање дугова?

Барак Обама је потписао закон о финансијској реформи у САД, који има задатак  да не дозволи рецидив недавне кризе светског финансијско-економског система. Тај документ јача контролу над финансијским институцијама и ствара механизам безболне ликвидације крупних банака.

Експерти говоре да ништа слично није било од времена Велике депресије, а сам Обама је налик на Френклина Делано Рузвелта. На први поглед Америку очекују глобалне промене, којих није било од 30-их година прошлог века. Идеја је једноставна. Да се створи такав систем контроле, који ће дозволити да се прогнозирају финансијски потреси у моменту зачећа. Банке очекују значајна ограничења. Појавиће се нови савет, који ће пратити финансијску стабилност. Саме банке су сада обавезне да припремају резерве, да би могле да покрију кредитне ризике. Па и обими који се могу уложити у ризичне операције се смањују. Регулатори ће моћи да проверавају чак и најкрупније компаније уколико дође до финансијских потешкоћа. Реформа такође уводи механизам банкротства системских компанија, како се не би поновиле грешке кризе 2008 године јер онда је радио принцип - „исувише велики да би били банкрот". Као резултат финансијски џинови су добијали огромне количине новца. То није било никоме од користи, већ је напротив погоршало ситуацију. Аутори нове реформе стављају акценат на то да корисници финансијских услуга добију додатну заштиту. Друго је питање што је Америка навикла да живи на рачун различитих финансијских инструмената, и треба се веома потрудити и објаснити обичним америма, да тако лаком животу долази крај, говори главни економиста компаније „Ренесанс Капитал" Алексеј Моисејев:

Америчка економија се последњих година развијала уз помоћ различитог финансијског инжењеринга. И он у значајној мери подржава високи ниво куповне моћи Американаца, до којег је дошло у последњи период. И наравно, то је батина два краја. Требало је предузети те мере пре 20-25 година, када је игра финансијских махинација тек постала доступна за Американце. Захваљујући свим тим финансијским „финтама" Американци могу да дозволе себи да живе на високој нози и биће тешко да се од тога одвикну.

На недавном самиту Г20 у Торонту покренута је озбиљна дискусија о томе каква треба да буде концепција развоја светске економије. Европа и САД имају различите ставове. Европљани сматрају да је сада главни задатак да се смањи буџетски дефицит. Американци су ипак успели да прогурају формулацију која је ушла у финални комунике да је приоритет економски раст. Идеја је основана на томе да антикризна уливања у економију, што сада чине многе европске земље, могу да доведу до нове глобалне рецесије. У Европи су сигурни да ће се кочење са подмиривањем буџетских дефицита завршити дугом, повећањем банкарских процентних стопа и - као најгора варијанта - банкротом и сломом привреде. Иначе, оптимизам САД поводом неопходности да се говори о економском расту,  а не о враћању дугова је веома занимљив - дефицит федералног буџета у самој Америци премашује трилион долара.