Америчке специјалне службе замрсиле се у сопственој мрежи
Систем националне безбедности САД постао је гломазан и њиме је тешко управљати. До таквог закључка дошли су амерички новинари после двогодишње истраге Строго поверљива Америка.
Испоставило се да је у програмима везаним за националну безбедност, обавештавање и борбу против тероризма укључено скоро 1300 државних установа и 2000 приватних компанија. По земљи се протеже око 10 хиљада њихових офиса и представништава.
На пример, Управа директора националне обавештајне службе, створена пре неколико година ради координације рада свих специјалних служби, започела је са 11 сарадника, који су радили у малој просторији поред Беле куће. Сада се персонал увећао до 3000 људи и налази се у згради површине пет супермаркета. О невероватним размерама читаве структуре говори експерт Института за САД и Канаду Владимир Битјук.
Америчка обавештајна служба увек је била институција којом је тешко управљати. Тамо су различите обавештајне структуре потчињене различитим ресорима. Многе од њих конкуришу једне са другима за власт, утицај, ресурсе, и координисати рад специјалних служби у тим условима ђаволски је тежак задатак.
Приступ тајним информацијама има преко 850 хиљада људи. Трећина од њих уопште нису државни службеници. Они раде на уговор са приватним фирмама које иступају као извршиоци за државне структуре. Осигурање националне безбедности постало је профитабилан бизнис у Америци. Приватници примамљују државне службенике великом платом, аутомобилима и осталим бонусима, после чега нуде исте те људе држави за рад са потпуно поверљивим информацијама. Тако приватници скупо коштају државу и пореске обвезнике: годишњи буџет америчке обавештајне службе износи 75 милијарди долара. Зашто је та служба тако огромна, размишља Владимир Батјук.
Питање о бројности и о трошковима за издржавање обавештајаца прилично је сложено. Дешавало се на разне начине. У време хладног рата утицај и састав америчких специјалних служби достигао је свој врхунац. Затим су се 90-их година бројност и трошлови на америчке специјалне службе нагло смањили. Али после терористичких аката 11. септембра 2001. године у САД ова цифра се поново појавила. Овде треба схватати да то није само тајна полиција, то је велика политика. И управо политички разлози одређују ресурсе који се издвајају на америчке специјалне службе, као и њихов бројни састав и утицај у америчким круговима власти. Мења се политика - мењају се и трошкови.
Амерички новинари Вилијам Аркин и Дана Прист дошли су до закључка да су границе одговорности између ресора толико размивене да више није јасно ко за шта одговара и свим тим огранизцијама постало је немогуће управљати. Сваке године се прави на десетине хиљада разних извештаја, од којих многи никоме нису потребни и иду у фиоку. Често ресори дуплирају међусобни рад. И што је најважније, закључили су аутори истраживања, нико више не зна да ли ова структура испуњава своју главну функцију - заштиту грађана.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Фото: SXC.hu/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »
















