Косово: а ко су судије?
Одлука Међународног суда УН о признању легитимности једностраног проглашења независности Косова ствара опасан преседан. У то је убеђен први потпредседник Савета Федерације Русије Александар Торшин. Мишљење сенатора у потпуности подржава руска Државна дума. Посланици сматрају да је суд својом одлуком отворио Пандорину кутију.
Александар Торшин добро познаје ситуацију на Косову, више пута је тамо боравио – између осталог за време конфликта – и видео све својим очима. По речима сенатора, управо захваљујући попуштању сличних међународних организација било је могуће бомбардовање бивше Југославије и Србије и наоружане формације косовских Албанаца су убијале цивиле, рушиле српске цркве.
Данашњи састав суда који је доносио мишљење о легитимности проглашења независности Косова такође је својеврстан. Како је подвукао руски сенатор, њиме заседају представници оних земаља које су већ признале Косово. Он је истакао да се такав правни цинизам често сусреће у међународном праву, које је само по себи врло специфично.
Специфичност међународног права по неким питањима састоји се у његовој магловитости, појаснио је у интервјуу за Глас Русије председник Комитета за међународне послове Државне думе Константин Косачов.
Јасних правних критеријума самоопредељења нација, проглашавања сопствене независности од стране неких територија, нажалост, у међународном праву нема. То је врло сложено, многозначно питање, које се сваки пут тумачи у једну или другу страну. Међународни суд, очигледно, руководио се не само правним, већ и политичким разлозима. Зна се да је велики број врло утицајних држава – и САД, и многе државе ЕУ, признало независност Косова. И може се претпоставити да су се судије Међународног суда УН налазиле под политичким притиском ових земаља. Управо овај политички притисак им није омогућио да дају исцрпно, јасно и гласно мишљење у смислу незаконитости једностраног проглашења независности Косова.
Каквим год разлозима да су се руководиле судије Међународног трибунала, очигледно да принципијелна оцена догађаја на Балкану није дата. Реч је о томе да је независност Косова и његово одвајање од Србије неспојиво са основним принципима међународног права и поштовањем суверенитета и целовитости држава. То значи да се ствара опасан преседан, који прети озбиљним последицама по многе државе. У истој тој Европи десетине земаља се суочавају са испољавањем сепаратизма. Његови рецидиви се појављују код српских суседа, у Македонији и Црној Гори, у неким другим балканским земљама. О претњи по јединство говоре испади басконских терориста у Шпанији, сложени односи међу Валонцима и Фламанцима у Белгији. Нису ослобођене сепаратистичких расположења ни Велика Британија, Француска и друге државе. Тако да би они који заседају у Хагу требало да се осврну: јер највероватније они секу грану на којој седе. За сада присталице здравог разума у политици теши само то што мишљење Међународног суда УН има карактер препоруке. Уз то, последње решење пружа могућност међународној заједници да на други начин погледа на суверенитет Јужне Осетије и Абхазије. Који, за разлику од косовског, у САД и Европи из неког разлога не желе да признају.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Нико од одговорних за напад на школу у Старобељску неће бити помилован, саопштило је руско Министарство спољних послова...
Извештај долази у тренутку све већих америчких ратних трошкова, исцрпљених залиха ракета и неспремности савезника да се укључе....
Џон Ретклиф је, како се наводи, рекао да амерички председник очекује „темељне промене“ од Хаване....
Остале новости из рубрике »















