Владимир Висоцки: после 30 година

Легендарни руски бард и глумац Владимир Висоцки преминуо је 25 јула пре 30 година. Међутим, успомена на њега је у Русији жива као да се тај тужни догађај десио јуче:  чују се његове песме и стихови, издају се књиге, демонстрирају се филмови у којима је он био снимљен. Лансиран је чак и пројекат првог играног филма о Висоцком – Црни човек на бази случаја који се десио глумцу приликом гостовања у главном граду Узбекистана Ташкенту, где је он доживео клиничку смрт од прејаке дозе дроге.

Од размишљања о томе какав би могао да буде тај филм, које стране личности Висоцког су драге данашњој генерацији грађана Русије почео је интервју Гласу Русије познати историчар  књижевности, песник и публициста Дмитриј Биков.

Ако то буде филм о пијанкама и наркоманији, то апсолутно није интересантно и срамотно је, - уверен је Дмитриј Биков. 1970-их година је било много алкохоличара који нису написали ниједну песму, међутим, сматрали су себе херојским жртвама совјетског режима. Ако ће се у првом плану наћи његове стваралачке муке, његова племенита судбина – зашто не?

Истакнути редитељ Кира Муратова је једном рекла: Висоцки се толико потпуно реализовао у уметности да скоро није остало времена на нешто људско, - сећа се Дмитриј Биков. -  У нечем се слажем са њом, али ипак сматрам да данас, мада је то чудно, највећи значај има не професионална, већ људска страна живота Владимира  Висоцког. Ево зашто. Он је био чист човек, бескомпромисан. Није познат ниједан његов етички сумњив поступак. Он је био политички стабилан, те није отишао из земље, када су га сви буквално терали у емиграцију. Он је у различито време помагао људима којима је било тешко.  Он није говорио лоше ни о једном свом колеги. Ако је он понекад из медицинских разлога кршио дисциплину у позоришту, он би увек одрадио те прекршаје и иначе се бавио својом професијом са пуно елана. Филмски редитељи се сећају да је он потресно радио приликом снимања, апсолутно не штедећи себе, а много штедећи друге.

Не бих могао да кажем, - наставља Дмитриј Биков, - да је Висоцки био савест епохе. Он није пророк попут Солженицина, није ни претендовао на неку светост. Међутим, он је био један од камертона своје епохе – управо захваљујући његовој свенародној приступачности. Само се понашај као човек, као мушкарац! – подсећао је он на тај кодекс мушког понашања, и то без сувишне патетике. Треба само волети своју жену, поштовати своју земљу, равноправно разговарати са властима – то су једноставне врлине које су данас дефицитарне. Људске поуке Висоцког се састоје у очувању тог моралног корена. Мислим да би то било много плодније него покушаји опонашати га у уметности.

Иначе, скреће пажњу Дмитриј Биков, -  сви који раде у фабулно-баладном жанру на неки начин су  осетили утицај Висоцког. Као сваки крупни песник и одличан музичар он је лансирао неколико озбиљних ноу-хау. То је разговорна и фолклорна интонација, широко коришћење жаргона. Мислим да је Висоцки унео у руску поезију  културу улоге -  кад човек прича у име другог лица. И још нешто – Висоцки је много учинио за то да би разговор у стиху постао природан да поезија тако рећи сиђе с котурна.

Не верујем да је потребно некако специјално објашњавати Висоцког савременим младима, - сматра Дмитриј Биков. – Млади га ионако слушају, колико могу да судим по мојој деци, у сваком случају знају многе цитате из његових песама. Он је, још једном истичем, универзално приступачан. Рекао бих да сваки узраст има свог Висоцког. Старији воле песме Рајске јабуке или Коњи пробирачки, млади воле Баладу о детињству или Баладу Робина Худа. Они који су млађи воле Увод о Вити Корабљову. Иначе сатиричне и бајне песме Висоцког резултирали су огромном, никако епигонском традицијом коју су попримили многи савремен песници. Међутим, каже на крају Дмитриј Биков, - данас је ипак морални утицај његове личности важнији.