Политичари НАТО држава сувише споро доносе одлуке у суочавању са Русијом

 
Политичари НАТО држава сувише споро доносе одлуке у суочавању са Русијом, жалио се један од високих војних чиновника НАТО-а. Примедба долазе после саопштења Москве у којем нуди враћање преговарачком столу у покушају да се смање тензије између НАТО-а и Русије.

Обезбеђивање консензуса међу политичким лидерима НАТО-а о томе како да се супротсави Русији траје предуго, и оштро противречи трупама које су спремне да реагују у кратком року, рекао је генерал Денис Мерсијер, шеф савезничке команде за трансформацију, један од два главна војна положаје у блоку.

"То је једна од лекција из Украјине", рекао је генерал.

"Висока одговорност ослања се на две тачке. На војној страни се ослања на способност веома брзог деловања. Такође се ослања на одговорност у политичким одлукама. "

Шефови НАТО држава нису успели да делују брзо као војска, пожалио се генерал: "Можемо имати снаге спремне за деловање у року од 24 сата, али оне ће само то да ураде ако Северноатлантски савет да налог."

Северноатлантски савет је главно политичко тело НАТО-а задужено за доношење одлука о распоређивању трупа, а сваки предлог мора да буде донесен једногласно.

Односи између Москве и НАТО-а су се заоштрили од присаједињења Крима Русији и избијању украјинске кризе у 2014. години. Иако је Русија у више наврата негирала било какву умешаност у сукобу у источној Украјини, НАТО је покренуо велико војно нагомилавање у Источној Европа.

Генерал се жалио и на брзину прикупљања обавештајних података и потребним одговором. У фебруару, министри одбране НАТО-а су одржали маневре са хипотетичким сценаријима у Литванији, укључујући "сајбер-нападе на кључне инфраструктурне објекте",  " блокаду луке Клаипеда од стране Русије" и нереди исценирани од стране Москве."

Његова изјава долази само неколико дана након што је Москва саопштила да је спремна за конструктиван дијалог са НАТО-ом. Анатолиј Антонов, заменик министра одбране, изјавио је прошлог понедељка да је Русија позвала војне стручњаке НАТО-а да разговарају о европској безбедности и предложио је низ мера у борби против тероризма, као и мерама о ликвидацији терористичке организациоје "ИСИЛ".

Он је такође истакао да је Москва спремна "да избегне инциденте на мору и у ваздуху, на основу билатералних споразума и консултација са министарствима одбране Летоније, Литваније, Естоније, Пољске, Шведске и Финске, а како би се решила заједнича забринутост због војних активности у том подручју. "

Руски лидери и највиши званичници стално саопштавају да Москва не планира да изврши инвазију на НАТО државе и да су такви сценарији нереални.

"Мислим да само луд човек и само ћовек у сну може да замисли да би Русија изненада напала НАТО", рекао је председник Владимир Путин.

Неки утицајни европски политичари такође осудуђују нагомилавање НАТО снага у Источној Европи, позивајући да се уместо тога да тражи дијалог са Москвом.

У јуну је немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер рекао да блока "ратнохушкачким звецкањем" НАТО не помаже изградњи безбедности у Европи, док је Герхард Шредер, бивши канцелар, са подсмехом саопштио о идеји да Русија "планира да нападне НАТО земље ", јер то не одговара стварности.

Али највиши војни званичници НАТО-а и даље тврде да су војне способности Русије на ивици прекорачења онима из блока, позивајући земље чланице да троше више на одбрану. Ако НАТО чланице то не учине у наредним месецима, "веродостојност целог нашег држања ће бити у питању", рекао је генерал Мерсијиер.

"Ми смо на правом путу ... али требамо буџет и радну снагу", додао је он.

"Потребно нам је много више могућности, много више ратних средстава и одговарајуће способности за одговор."

Восток, РТ

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут