„Магловито“ партнерство

Као део европске политике суседства, иницијатива „Источно партнерство је за сад још прилично магловита". Такав је закључак директора европских пројеката међународне организације „Интерњус Украин" Владимира Јермоленко у оквиру међународног дводневног тренинга за новинаре који се одржао у Кијеву на тему: „Источно партнерство ЕУ: могућности за Украјину". Догађај је организовао већ поменути „Интерњус Украин" и регионални представник немачког Фонда назван у част Фридриха Еберта.

Тема такозваног тренинга може се сматрати покушајем реанимације иницијативе ЕУ. Како је писао ових дана француски „Ле Монд" „Европа која се сагиње под тежином финансијске кризе сада је пре свега забринута својим унутрашњим проблемима и никако не може коначно да се определи са својом стратегијом за Исток". У „партнерству", подсетио је лист, учествује 6 постсовјетских земаља - Украјина, Белорусија, Молдавија, Грузија, Јерменија и Азербејџан. За програма помоћи за период до 2013. године ЕУ је издвојила 600 милиона евра, што је, сматра издање, капља у мору. У току кијевског „тренинга" координатор представништва ЕУ у Украјини Давид Стулик је отворено признао, да је „комплексност схватања" политике „Источног партнерства" условљена одсуством конкретних пројеката, који се могу „додирнути рукама".
 

Са друге стране, сматра аналитичар украјинског Института евроатлантске сарадње Владимир Горбач, разрада таквих пројеката  и за ЕУ и за Украјину није никакав приоритет. За Украјину је далеко актуелнији проблем добијање кредита ММФ и ЕУ, од реализације некаквих пројеката са Молдавијом и Белорусијом, а да и не говоримо о Закавказју. Иначе, о те три кавкаске земље учеснице „партнерства" се говорило на недавном форуму у Берлину Еврокомисије о „новој оријентацији" источноевропске политике ЕУ. Политиколог Немачког друштва спољне политике Штефан Мајстер који је наступио са извештајем критиковао је Брисел за то што је Јужни Кавказ остао на маргинама његове политике.
 

Штефан Мајстер је мало ипак претерао. Ових дана у Батумију је одржана прва рунда преговора о споразуму о асоцијативном чланству Грузије у ЕУ. Преговоре су водили вице-председник Еврокомисије Кетрин Ештон и председник Грузије Михаил Сакашвили, а ових дана уз посредништво Литваније одвија се нека врста удварања Александру Лукашенку. И у оба случаја се виде скривени покушаји да се увуку земље партнерства у засад још виртуалне пројекте са циљем ослобађања Европе од енергетске зависности од Русије. А кад смо већ код тога, научни сарадник Института Европе Александар Стрелков у томе не види никакав посебан проблем:
 

 Да, заиста, може бити да „Источно партнерство" објективно привлачи те земље зони утицаја ЕУ, - говори експерт. - Али ја сам дубоко убеђен да је идеја „подметнути ногу" Русији била последња на списку задатака, које је решавала иницијатива „партнерства". У сваком случају, од зависности од Русије у најближе време неће се ослободити ни ЕУ, ни Европа, ни постсовјетски региони.
 

А већ горепоменути лист „Ле Монд" назива „Источно партнерство" покушајем да се успоставе економске и политичке везе са земљама, које (цитирамо) „покушавају да се ишчупају из стиска Москве". Па шта, бар је речено без икакве магловитости.