Старост на селу је доба усамљености

Велики број старих особа у руралним пределима наше земље живи без брачног партнера и са тешким осећањем усамљености. У њиховим домовима, поред икона светаца, висе фотографије деце и унука који живе негде далеко од њих. Већина сеоских домаћинстава има само један извор прихода и тешко саставља крај са крајем. Социјалну помоћ прима тек свака шеста стара особа – показало је најновије истраживање Црвеног крста Србије, поверенице за заштиту равноправности и Популационог фонда Уједињених нација.

Студија „Положај старијих на селу”, настала на основу истраживања спроведеног од августа до октобра на узорку од 685 испитаника старијих  од 65 година који живе на селу, показала је да већину руралног становништва чине жене. Свака десета стара особа на селу има више од 85 година, а занимљиво је да чак 22 садашња становника села ту није рођено, већ се на село преселило из градова. Истраживање је спроведено у руралним подручјима Обреновца, Палилуле, Врбаса, Инђије, Ваљева, Чачка, Крагујевца, Крушевца, Мерошине, Алексинца, Књажевца и Пирота.

– Подаци о породичном статусу старих особа говоре да је највећи број њих био у браку, али је скоро половина сада у статусу удовице односно удоваца. Скоро свака пета особа старија од 60 година нема децу, а две трећине њих има децу која живе далеко, па на њихову помоћ не могу да рачунају. Свега трећина старих особа живи у вишегенерацијској породици и треће доба проводи у друштву своје деце, унука и праунука – истакао је социолог Градимир Зајић.

Према подацима из пописа спроведеног 2011. у селима Србије живи 311.000 становника мање него 2002. године

Подаци о образовном профилу сеоског становништва говоре да 41 одсто нема основно образовање, 38 одсто су радници и службеници, 43 процената су старосни и инвалидски пензионери а 38 одсто – пољопривредни пензионери. Пољопривреду као извор прихода навео је релативно мали број домаћинстава – свега 14 одсто. Иако 52 процента домаћинстава има обрадиво земљиште, већина обрађује само окућницу.

Релативно мали број старих особа описује своје здравље као добро – две трећине живи са хроничним болестима, а свака трећа стара особа је у овој години била везана за постељу. Тешкоће у кретању има скоро половина старих који живе на селу, а три процента њих је стално у постељи, односно у инвалидским колицима. 

– Поготово је тешка ситуација у селима удаљеним од градова, која су раштркана по обронцима планина, јер тамо медицинске и социјалне службе теже допиру до старијих житеља – истакао је председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић. Како је нагласио, србска села се истовремено суочавају са миграцијама становништва у градове, али и депопулацијом. Наиме, последњи попис становништва показао је да се сеоско становништво смањило за 311.139 становника, односно за десет процената у односу на 2002. годину.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истакла је да је ауторе овог истраживања веома занимало колико су старе особе задовољне односом других људи према њима.

– Истраживање је, између осталог, показало да су испитаници најмање задовољни односом службеника у општинским службама и односом здравствених радника. У разговору са њима често сазнајете да старе особе имају доживљај да су „невидљиве” за околину и тешко им пада чињеница да стално морају некога да моле за помоћ – било да је у питању превоз и плаћање рачуна, било набавка лекова – истакла је Бранкица Јанковић.

Катарина Ђорђевић,
Политика