Лав Толстој и његова најближа околина

Завршна акција  Међународне научне конференције Лав Толстој и светска књижевност, која се одржава у поседу великог руског писца Јасној Пољани, биће промоција нових књига, посвећених том књижевном класику. Оне су написане за 100. годишњицу смрти Лава Толстоја, која се обележава ове године. Московски музеј Лава Толстоја припремио је сензационална издања за тај јубилеј. О неким књигама у интервјуу Гласу Русије прича директор музеја Виталиј Ремизов.
 

Виталиј Ремизов помиње пре свега књиге, посвећене  породичном животу Лава Толстоја, узајамним односима писца и његове жене Софије. Није тајна да ти односи нису били идеални, зато у вези са тиме има много верзија, које су често далеке од истине. Вредност нових публикација, - сматра стручњак, - састоји се у томе што су оне засноване на  документима, архивским материјалима који се чувају у Музеју Толстоја. У њима нема неистине и фалсификација. На пример, аутобиографска књига жене Толстоја, "Мој живот".

Ту је изнето много патње из душе Софије Андрејевне, - прича Виталиј Ремизов. Она је била сложени човек и по природи, и по свом васпитању. С једне стране се осећа да жели да истакне своју улогу у животу Толстоја, у којем је она била главна карика. С друге стране, разумљиво је да је њен тежак живот био прожет психолошким драматизмом. Када читаш ту књигу, постајеш тужан, јер је ту мало среће. - каже истраживач. - Осим тога, у књизи има много конкретних ствари, занимљивих чињеница, утисака: породица је живела отворено, многи велики људи су је посећивали. Софија Андрејевна - домаћица, организатор тог живота је била у центру пажње.
 

Узајмани односи, погледи чланова породице Лава Толстоа, чак противречности, које су постојале међу њима, видљиви су и на странама књиге "Он и она", - каже Виталиј Ремизов. У том издању су скупљена три дела - чувена толстојева приповетка  "Крајцерова соната", чији  главни херој - убица своје жене - исповеди  случајном сапутнику  свој грех у жељи да схвати шта је љубав, страст, брак, шта на овом свету повезује мушкарца и жену. Иза тог дела Лава Толстоја  су објављена дела његових жене и сина, која су настала као реговање на Крајцерову сонату. У приповетки Софије Андрејевне "Песма без речи" описује се  сложена ситуација која настаје у породици у вези са смрћу сина Вањечке и заљубљеношћу супруге Толстоја у композитора Сергеја Тањејева. У причи сина Лава  Шопенов прелудио о породичним проблемима и браку говори се у тоналитету који је очито супротан у односу на оца.
 

Виталиј Ремизов је написао предговор за ту књигу и изнео  своја размишљања у вези са приповетком Крајцерова соната.

"Крајцерову сонату" често  доживљавају као чисто породичну приповетку, - каже истраживач. -  Повод за то је закључак Софије Андрејевне која је прочитала приповетку и рекла: "То је о мени, он ме је обрукао за цео свет!" Уствари је та приповетка настала не само због личних однорса Толстоја и Софије, већ због сложене напете ситуације која је настала крајем 19. века у узајмним односима мушкарца и жене. Толстој је дубоко проучавао тај проблем и био свестан да су катаклизме неизбежне,  ако се ништа не промени. Иначе је Толстој испао пророк: и данас 80 одсто бракова доживљава развод још прве године! Зашто? Одакле је то неразумевање? Зашто између мушкарца и жене  понекад настаје  непремостива граница? Толстој је покушао да реши ту загонетку. Неки сматрају да је Толстој женомрзац. Уствари нико није тако добро разумео жену, бранио жену и њено право на слободу, самосталност, унутрашњу духовну независност од мушкарца, као Толстој. У свом предговору  пишем, - каже Виталиј Ремизов, - у чему и како Толстој брани жену, открива у њој велике тајне њене божанствене природе.
 

Женску тему наставља још једна јединствена публикација на основи фондова Музеја Толстоја: књига "Духовни лик моје мајке."

Архива мајке Толстоја се углавном чува у нашем музеју, - прича Виталиј Ремизов,  - те смо одлучили да према тим материјалима први пут направимо књигу. Толстојева мајка је била талентовани човек: она је водила дневник путовања, дневник  посматрања приликом васпитања своје деце, она се дописивала с многим рођацима и одлично владала стилом, писала је и песме. Књига обухвата коментаре и размишљања самог Толстоја о проблему материнства. Он је изгубио мајку када је био стар 18 месеци. Он није познавао њен физички лик, међутим, њен духовни лик му је био бескрајно драг током читавог живота. Толстој с његовим напорима велича женску душу, истиче посебну улогу мајке у васпитању генерација, и овде је представљен као веома моралан човек.
 

Најзад, на 100 - годишњицеу смрти Толстоја спрема се издање књиге-албума, посвећеног загонетном одласку  писца из Јасне Пољаке у октобру 1910. године и његовој смрти на малој станици Астапово - у новембру. Московски Музеј Толстоја распорлаже са материјалима  који омогућују  да се схвати шта се десило у породици Толстојевих те године, шта је водило писца трагичној смрти. Први пут се објављују дневник пишчеве кћерке - Александре и делови дневника њене пријатељице, као и помоћнице Лава Толстоја  Варваре  Теокристове. Први пут се објављује  преписка чланова породице, почев од јула 1910. године све до смрти класика. Ево како коментарише одлазак  великог писца Виталиј Ремизов.

"Безусловно, објективна истина је на страни Лава Толстоја. Постоји воља човека, тај велики старац је заслужио поштовање, заслужио слободу. Међутим, последњих година живота  он је испао заробљеник. Он је био блокиран са свих страна, те му је било потребно да раскине те окове да би осетио духовну слободу, блискост Богу. То је висина  старости која се приближава библијској мудрости. Сви су били свесни тога, али  би свако натерао Толстоја да бескрајно пати, сваки му је организовао своју голготу. Међутим, он је и то издржао.
 

Директор московског Музеја Лава Толстоја Виталиј Ремизов је у интервјуу Гласу Русије представио нова издања припремљена за 100-годишњицу смрти великог руског писца-класика.