Дојче веле: Београд ће наставити политику балансирања

Русија у Србији поседује велики симболички капитал и енергетски интерес, али Београд ће наставити политику балансирања, која више одговара Бриселу, оцењују аналитичари за „Дојче веле“ и истичу да председнички избори у недељу неће ништа променити.

„Дојче веле“ подсећа да су прошле седмице немачки медији пренели изјаву известиоца Европског парламента за Србију Дејвида Макалистера који је за лист Велт рекао да „Русија у Србији следи политику намерне дестабилизације“, као и то да покушава да изврши „масиван утицај на медије, део политичара, као и на цивилно друштво“.

Наводи се и да су медији писали о гостовању шефице европске дипломатије Федерике Могерини у србској Скупштини које је пропраћено скандирањем радикала: „Србија, Русија, не треба нам Унија“ и транспарентима посланика Двери.

„Дојче веле“ указује да посета Александра Вучића Москви уочи избора поставља питање — да ли Русија врши утицај пред гласање у недељу?

Међутим, аналитичари са којима је „Дојче веле“ разговарао тај утицај не виде, како се оцењује, бар не у неуобичајеној мери, нити у већој мери него што утицај врши и Запад.

Уосталом, пита немачки радио, није ли Вучић у премијерској функцији недавно обишао и немачку канцеларку Ангелу Меркел, која је изнела похвале које су Вучићу наклоњени медији пренели, али су прећутали, како се наводи, додуше благе и дискретне критике које је канцеларка изнела због дешавања у Србији.

„Дојче веле“ цитира Душана Рељића из берлинске Фондације „Наука и политика“ који каже да је Русија као стална чланица Савета безбедности УН и даље гарант да Косово неће бити примљено у ту светску организацију.

„Свака власт у Србији, какав год став имала према Москви, мораће да узме у обзир ту чињеницу“, сматра Рељић.

Он оцењује и да Москва испуњава простор који све више зјапи слабљењем позиције Европске уније у Србији наводећи да „укочено“ проширење ЕУ, поготово после финансијске кризе и „брегзита“, на то има највише утицаја, а да је ту и мигрантска криза која тутњи преко територије Србије.

„Проток миграната иде из чланица ЕУ, Бугарске и Грчке, ка Србији. И тамо често застаје. Србски грађани су убеђени да нема одговарајуће подршке од стране ЕУ“, истиче Рељић.

Рељић ипак верује да ће подршка Европске уније међу грађанима Србије опет порасти, уколико се конјунктура интеграција промени и Београд приђе ближе чланству у ЕУ.

Ипак, Рељић, као и Павел Кандељ из Европског института Руске академије наука, нису убеђени да ће се то десити убрзо.

Зато не очекују никакве посебне промене ни ако Вучић постане председник.

„Србија ће наставити са политиком балансирања“, закључује Кандељ, „али тај баланс није у руску, већ у бриселску корист“.

Танјуг