Петербуршки Ермитаж. Поход на Запад

Мрежа страних филијала - овај пројекат чувеног петербуршког музеја Ермитаж испоставио се врло успешним. У главном граду Холандије, Амстердаму, на пример, за годину дана постојања, такву филијалу посетило је милион људи!
 

Амстелхоф, како се назива филијала Ермитажа у Амстердаму, једна је од четири у иностранству. Три остале се налазе у Великој Британији, Италији и САД.
 

У културном животу холандске престонице Амстелхоф је одмах заузео изразито место. Прву експозицију Ермитажа, посвећену руском царском двору, за пола године погледало је 750 хиљада људи. Толико није окупио ни један локални музеј, а на изложбу сликарства Од Матиса до Маљевича дошли су туристи из свих европских земаља. Сарадници руског музеја се надају да ће исти успех имати и нова изложба Александар Велики и пут на Исток, која ће бити отворена у септембру. Њена главна тема је источни поход Александра Македонског, који је допринео наглом распростирању хеленистичке културе у свету, рекла је у интервјуу за Глас Русије представник Ермитажа, координатор изложбе у припреми Ана Трофимова.
 

Наравно, врло је привлачан сам лик. Не само зато што се сећамо недавног филма Оливера Стона, већ зато што су друштву потребни хероји - идеали предивних, идеалних, божанских људи који предузимају невероватне подвиге и сањају о великом. Идеја изложбе се састоји у томе да покаже како су се хеленизам - грчка култура, уметност, језик, религија, ширили на огромној територији све до Индије и како су га освајале земље Истока, које су хиљадама година имале сасвим другачију културу. Само такав музеј као Ермитаж у стању је да покаже историју цивилизације на тој огромној територији од 5. века пре наше ере до 19. века наше ере. Мислим да ни један музеј света не би могао да од својих експоната постави такву изложбу. Ми се, наравно, веома поносимо тиме.
 

Изложба је својеврсни мит о Александру у уметности, поткрепљен археолошким споменицима Египта, Ирана, Сирије, Централне Азије, који се чувају у Ермитажу.
 

На изложби ће бити приказани јединствени експонати - говори ана Трофимова. То је и чувена камена силуета Гонзага - једна од највећих у свету, на којој су представљени египатски цареви Птоломеј и Арсиноја. Набрајајући експонате изложбе, Ана Трофимова наводи и фреску нађену на полуострву Крим, недалеко од града Керчи, на територији древног Боспорског царства. Неки човек, седећи на обали и гледајући у море, описује фреску Ана Трофимова, правио је графите, скицирао чувени брод Изиду. То је, може се рећи, антички Титаник, украшен фонтанама, статуама. Кначно, координатор изложбе помиње још један експонат: Један од малобројних портрета Александра Македонског. Великог, у лику Зевса. Мени се чини, каже на крају Ана Трофимова, да такве изложбе приказују јединство света, културног заједништва. Ове су врло важне за наше време, тако немирно и сложено.