Споменик боју титана

"Од свих мојих битака, најужаснија је она коју сам водио код Москве. Французи су у њој показали да су достојни победе,а Руси да се називају непобедивим."
 
Тако је император Наполеон Бонапарта оценио резултат генералне битке против руске армије за време једне од најнеуспешнијих својих војних афера – рата против Русије 1812. године. Битка о којој је говорио Наполеон десила се 26. августа 1812. одине на западној периферији московских територија – на такозваном Бородинском пољу. У светску војну историју она је ушла као Бородинска битка, још и као „битка титана“. Трајала је скоро 15 сати и сматрала се једном од најкрвавијих од свих познатих једнодневних битака. Њен резултат био је нерешен. Ипак после ње армија Наполеона више се није опоравила и врло брзо ју је протерала из Русије армија под командом руског војсковође фелдмаршала Михаила Кутузова. Већ 1812. године Бородинско поље је постало за Русе свето место, куда се ишло на ходочашће.

25 година касније на њему су почели да се подижу споменици, а данас се овде налази војно-историјски музеј, најстарији од оних који су у свету отворени на пољима битака. 2007. године музеј Бородинско поље је добио награду УНЕСКА за очување и управљање културним крајоликом. Крајолик је заиста највредније што поседујемо, чувајући у њему руске и француске заклоне од пре 200 година и све површине које су биле укључене у Бородинску битку, подвукао је за Глас Русије водећи сарадник музеја Александар Суханов. Површина где се је битка водила износи 110 квадратних километара – наставља Александар Суханов. То је скуп река, брда, јаруга, мочвара, потока, који су војници врло успешно користили како би извели на том месту генералну битку. Руска армија је заузимала по фронту отприлике 8 километара. На читавом том простору у току санитарног чишћења Бородинског поља, које је трајало од јесени 1812. до пролећа 1813, било је сахрањено скоро 50 хиљада мртвих тела и око 34 хиљада коња. Укупно 350 гробница. Читав дан радимо, користећи разне технологије, да откријемо места братских гробница.

Првобитно су оне биле обележене брежуљцима са крстовима, али временом су биле изгубљене. Тренутно се зна само за три гробнице ратника, погинулих на Бородинском пољу. Као и пре 200 година, пејзажна доминанта Бородинског поља су командни пунктови Наполеона Бонапарте и Михаила Кутузова, где су постављени специјални споменици, а укупно на Бородинском пољу има 36 споменика. И посебно место међу њима заузима Спасо-Бородински женски манастир, који је основала удовица генерала Тучкова, погинулог у Бородинској бици. Пти томе манастир је изграђен управо на оном месту где су се налазиле најважније руске утврде. Велики споменици на бородинском пољу, препознатљиви, то је као прво главни споменик који стоји на месту руске батерије генерала Рајевског, говори Александар Суханов. Ово је гигантска капела висока 28 метара, или како ми кажемо, игла са златном главом. Други по значају је наравно споменик Михаилу Кутузову: висока гранитна четвороугаона стрела, овенчана двоглавим орлом. Још један важан архитектонски објекат је споменик Звахална Русија својим браниоцима: он је доминанта на руској фаланзи поља, коју је бранила армија генерала Багратиона. Овај дан ће бити вечни спомен храбрости и личне одважности руских војника – овакву оцену дао је Михаил Кутузов руским ратницима на дан Бородинске битке! И музеј Бородинско поље заиста чини све како сећање на овај истакнути догађај у руској историји не би избледело.