ЕУ створила нерешив проблем

Борба против нелегалне миграције неоспоран је адут у политичкој игри. Француски председник Николај Саркози, очигледно, сакупио је много поена код бирача, одлучивши се фактички на депортацију румунских Цигана, који су се мало задржали у његовој земљи. Илегалци... Они су постали стална главобоља ЕУ. Сваке године на десетине хиљада исељеника из Африке, Блиског Истока, постсовјетских земаља, на све могуће начине тежи да доспе у тај, како им се чини, рај на земљи. И многи тамо остају, множећи редове раније одомаћених овде легалних радних миграната, избеглица, туриста који се нису вратили и осталих. Расту социјални трошкови, криминал, нагомилава се незадовољство домаћег становништва. Не чуди што су Французи тако дружно подржали строг програм свог председника за протеривање циганских породица. Али где су гаранције да се они неће вратити? - пита се водећи стручњак за европску интеграцију Европског института РАН Олга Потемкина:

Директива о депортацији миграната коју је прогурао Никола Саркози, када је Француска била преседавајући ЕУ, усвојена је са великим скандалом. Али она, као део емиграционе политике ЕУ, делује. Делује и друга директива - о озбиљном кажњавању предузимача, који узимају у службу мигранте без пасоша. Постоје истина подаци да санкције у погледу послодаваца који крше закон не функционишу. И на то затварају очи. Иначе може се просто срушити читав сиви сектор економије, а он је врло битан у низу земаља ЕУ. Каве само мере не предузима руководство ЕУ како би увела ово море илегала у разумни колосек! Овде је и покушај стварања великих миграционих центара, где се утврђује основаност разлога за улазак у земљу. При чему, док се захтев разматра, потенцијалне мигранте практично у потпуности издржавају. Некога на крају одбију, али не најнесрећније, на пример дошљаке из Сомалије. Међутим, ток нелегалне миграције не престаје.
 

По подацима европског комесара Жака Бароа, на територији ЕУ налази се илегално 8 милиона исељеника из трећих земаља, како називају овде оне који нису грађани ЕУ. Поставља се питање, ако никакве мере не дају стопостотни резултат, значи ЕУ се суочила са низом нерпроблемом из низа нерешивих.

Док постоји потражња за радом нелегалних миграната, док остају узроци за трговину људима, никакве депортације неће помоћи. Треба ликвидирати сам корен проблема. Мени се чини да би руско искуство, успешно и не превише, могло да користи европљанима. Ми такође патимо од нелегалне миграције, на пример, из бивших совјетских република Средње Азије. Борили смо се против ње на разне начине, час уводили програме адаптације гастарбајтера, чак напротив ограничавали рокове њиховог боравка у Русији. Али долазак илегалаца не може да се заустави. Зато је пошло за руком друго. Подсећам, за време чеченског рата у Европу су кренуле избеглице из опасне зоне. И тамо су их, треба рећи, радо примали. Када је руским властима пошло за рукком да стабилизује стање на Северном Кавказу, ситуација се променила. Данас је скоро немогуће доказати да те гоне из политичких разлога и да ти је живот у опасности ради стицања статуса избеглице. Европљани знају: прави узроци захтева за улазак у ЕУ су другачији, економски.
 

Како је саопштила Олга Потјомкина, Русија и ЕУ ће разменити искуства у мограционој политици, означити путеве зближавања миграционог законодавства. То ће се десити крајем године.
 

Не вешати етикете и протеривати, већ бавити се социјалним питањима миграната - то је оно што предлажу европски експерти. Али европски чиновници имају други предлог: од 2013. године приликом уласка и изласка на граници ЕУ узимаће се отисци прстију. Очигледно биће лакше ловити илегалце.