Првих људи се укрштали са хоминидом који још увек није познат науци

Научници из Грчке и САД пратили су еволуцију гена кодираног у једном од протеина у људској пљувачки и дошли до закључка да је његова појава у геному резултат укрштања првих људи са хоминидом који још увек није познат науци.

Људска пљувачка садржи низ биолошких материја: ензиме за варење хране, бактерицидна једињења као и гликопротеин муцин, који јој даје карактеристичну структуру налик на гел. У саставу муцина налази се и беланчевина МУЦ7 кодирана истоименим геном. Она одавно привлачи пажњу научника и генетичара.

Како су показале претходне студије, ген МУЦ7 носи неколико поновљених кључних генетских инструкција — такозвани тандем понављања. При томе се, код различитих представника примата, њихов број разликује: код мајмуна је то 11-12, а код људи 5-6. Претпоставља се да је верзија људског гена МУЦ7 са пет понављања главни узрок заштите од астме.

У најновијем раду, како би у потпуности истражили све физиолошке функције протеина МУЦ7 и његово еволутивно порекло, генетичари су анализирали чак 251 геном. Они су насумично одабрани међу представницима модерне европске, афричке и азијске популације, али генетичари нису потврдили ранију претпоставку о вези једне од варијанти овог гена са отпорношћу на астму. Истраживање је показало да су структурне варијације гена снажно утицале на композицију и количину бактерија које живе у устима. Протеин МУЦ7 је повећавао способност пљувачке да веже микробе и доприноси неутрализацији опасних бактерија.

Међутим, осим овога, научници су открили да структура овог гена код људи који живе у субсахарској Африци има веома карактеристичне особине. Чак и гени неандерталаца имају више сличности са овим геном код већине људи.

Ова чињеница је довела до тога да генетичари тврде како су се древни преци Африканаца који живе у Субсахарсој Африци укрштали са, у науци, и данас непознатом врстом хоминида. Научници су их назвали „аветињском“ врстом древних хоминида.

Како је показала анализа мутација гена, уплив „страног“ генетског материјала у људски геном као резултат укрштања са „аветињском“ врстом десио се пре 150.000 година. У овом случају, еволутивни пут ове две врсте, човека и непознатог хоминида, раздвојио се пре 1,5-2 милиона година.

Истраживање је објављено у часопису „Молекуларна биологија и еволуција“.

Претходна истраживања су показала да су се људи укрстили са ненадерталцима неколико десетина хиљада година раније него што се мислило.