Oко 1.200 села у фази потпуног нестајања

У Србији се смањује број становника у 86 одсто села, а око 1.200 њих је у фази потпуног нестајања, док је њихова укупна површина величине Косова и Метохије.

Уз негативни демографски тренд, један од кључних проблема данашњег села је и његов лош економски положај, уситњеност поседа и све бројнија старачка домаћинства, а највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, истакао је на Форуму „Храна за Европу“ председник Одбора за село Српске академија наука Драган Шкорић.

„У Србији има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико које су ван употребе“, навео Шкорић податке из студије САНУ о пропадању села у Србији.

Шкорић објашњава да од 4.709 насеља чак 1.200 је у фази нестајања јер свако то село има мање од 100 становника, а чак у 86 одсто села се смањује број становника.

Пошту, наводи он, нема 2.000 њих, око 500 нема асфалтни пут и везу са светом, у 2.700 не постоји дечји вртић, 230 села нема основну школу, а 173 школе похађа само по један ђак.

Само у области сточарства када је реч о потенцијалу, србска села би могла да остваре 24 милијарде долара до 2040. године, напоменуо је Шкорић.

На дводневном 7. форуму „Храна за Европу“ по први пут се представља и нацрт Студије о економском и друштвеном развоју „Србија 2040“.

Директор Економског института Драган Шаговновић истако је отварајући Форум, да Студија представља документ припреман са циљем да буде „објективан према прошлости и достојан да буде путоказ за будућност“.

„Уверени смо и да је Србији такав документ неопходан, а да су Економски институт и САНУ достојни и позвани да буду ’центар саборности‘ у његовој изради“, оценио је директор Института.

У даљем раду Форума учествоваће и представници Привредне коморе Србије, представници Владе, министарстава, генерални директори и менаџери пољопривредних и прехрамбених компанија и задруга.

Танјуг