Сваке године Србија изгуби од 30.000 до 38.000 становника

Сваке године Србија изгуби од 30.000 до 38.000 становника и већ 25 година се бележе такве негативне тенденције.

Позитивни природни прираштај у 2016. години забележен је само у пет општина — Нови Сад, Сјеница, Тутин, Нови Пазар, Прешево, док је најлошија демографска слика у Источној Србији због великих миграција.

„Сваке година имамо више умрлих него рођених, и тако је 25 година. Четврт века ми бележимо негативне тенденције. Према пројекцији 2041. имаћемо 6,5 милиона становника, што значи да ћемо губити више становника него досад. Смањује се контигент особа које су спремне за рађање“, каже шефица Одсека за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк.

Уједињене нације кажу да су главни узрок смањења броја становништва миграције, јер се смањује број становника који би требало да рађају. Такође, морталитет у Србији је за пет одсто већи него у другим европским земљама.

Бјелобркова каже да је одлука појединца да ли ће рађати децу или не, али да је ситуација толико озбиљна да држава мора да покуша стимулативним мерама да повећа наталитет.

Економски моменат, појашњава она, јесте један од важних елемената, али није пресудан — важно је родитељима и организационо помоћи да могу да ускладе посао и родитељство.

„Потреба за родитељством се задовољава и са једним дететом. Требало би мотивисати родитеље да рађају“, каже Гордана Бјелобрк.

Упитана због чега стимулативне мере у скандинавским земљама нису дале резултате, а у Турској, без икаквих мера, постоји стални пораст броја становника, она је рекла да рађање у великој мери зависи од вероисповести становништва и традиционалних вредности, као и од тога какав однос имају према породици.

„Где је становништво исламске вероисповести, жене више рађају“, каже Гордана Бјелобрк и додаје да је неопходно да жене у Србији рађају троје до четворо деце само да се заустави негативна тенденција.

Танјуг