КЦНС - Зелена Дебата: Како живе људи који су отишли из града!

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Кад се мале руке сложе“, одржана је у уторак, 20. фебруара у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и водитељ трибине био је Данило Копривица.

Двадесетпрва по реду Зелена дебата део је мини-серијала „И природа и друштво“, а прича о људима опредељеним да им живот у природном окружењу буде свакодневица.

Мада на први поглед веома сличне, породичне одлуке младих и образованих породица Ракарић из Раковца и Ђуповац из Јевремовца, ипак су у много чему различите.

Мир и надахнуће за складан породични живот и успешан професионални рад Ракарићи су нашли у залеђу Новог Сада, наслоњени на део благодети савремене цивилизације.

Ракарићи су, по речима Иване Ракарић, живели у осмоспратници и та огромна количина бетона их је психички  „притискала“, те су често ишли на излете на Фрушку гору. Када им се указала прилика да купе кућу у Раковцу, 2014. године, преселили су се и после прве ноћи тамо проспаване, никада више нису пожелели да се врате у град.

Ивана је дипломирани инжењер архитектуре, а од скора је у потпуности посвећена породици и реализацији њиховог вишегодишњег сна. Др Звонко, ванредни професор на Катедри за техничку механику (ФТН), теоријска знања успешно је искористио за конструкцију тзв. ракетне пећи, модерног огњишта у свом дому.

– Пећ карактерише цевасто продужено ложиште, уско и дугачко, склопљено од два дела која су повезана под правим углом. Направљена је од материјала који трпи високу температуру и уједно је задржава. Ложе се гранчице, оно што је дрво природно одбацило. Напоље у атмосферу излази само водена пара – објаснио је др Звонко Ракарић.

Избор породице Ђуповац је био осетно тежи. Нада, дипломирани фармацеут и Милан, професор физичког, нису имали ни стручна ни практична искуства у области градње, а упустили су се у самоизградњу велике и веома атрактивне куће од сламе и трске на свом имању у Јевремовцу, селу у близини Шапца.

Њихова велика предност је у томе што су испред себе имали корисна искуства, а испоставило се и пријатељску подршку Ракарића и архитекте Вука Крстића.

– Ми смо направили концепт по којем смо тотално независни. На крају месеца не плаћамо ништа, имамо кућу од природних материјала и ракетну пећ. У току последњих десет месеци, колико траје изградња, пуно времена проводимо на отвореном, повећали смо физичку активност, а то је добро и за нас и за нашу децу. За сада 30 одсто поврћа користимо из наше баште, а биће га и више – рекао је проф. Милан Ћуповац.

 

На крају Зелене дебате, Копривица је рекао да ово није била само прича о храбрим личним одлукама и техничким аспектима живота ван урбаних средина,када се скромним средствима направи дом, него и прича о људској и професионалној солидарности која је од пословних сарадника начинила дивне пријатеље.