Од чега зависи место руских универзитета у светским рејтинзима?

У рејтингу двеста најбољих восокошколских установа света који је саставила компанија Ку Ес, нашао се само један руски универзитет - Московски државни, кои је заузео 93. место, као и два кинеска. Остала места углавном су заузели универзитети где се настава води на енглеском. Универзитети Велике Британије и САД заузимају скоро свих првих 20 места, иза њих следе универзитети из Европе, Канаде и Аустралије.
 

Рајтинг Ку Ес раније је био познат као прилог листу Тајмс. Пошто су на њега прошле године биле истакнуте озбиљне примедбе, продукт Ку Ес је постао самосталан, а Тајмс је почео да припрема рејтинг помоћу друге компаније. Његови резултати објављени су ових дана: руских универзитета тамо једноставно нема. Првих 50 високошколских установа опет су европске и америчке, изузев Пекиншког универзитета, који је заузео 37. место.
 

У оба рејтинга универзитети се оцењују по мноштву показатеља. Ипак главни критеријум је цитираност. Тежина критеријума процењује се у преко 30%, што значи да резултат одабира на трећину зависи од тога колико често се цитирају научни радови универзитета. Ипак важно је схватити да је реч само о радовима на енглеском, који су објављени у часописима на енглеском језику.
 

Последњих година руски универзитети су се увек налазили на задњим местима рејтинга. Руководиоци руских универзитета одавно су изајвљивали да су незадовољни резултатима рејтинга Ку Ес Тајмс. Прошле године је чак дошло до скандала. Руски ректори су оптужили ауторе рејтинга да користе нетачне методологије, које су дозволиле да вага претегне у страну земаља где се говори енглески. И тачно: у првој декади су само амерички и енглески универзитети.
 

Параметри оцене делатности универзитета увек се могу помало изменити, како би се дало потребно место потребном универзитету, алудира заменик преседника комитета Државне думе за образовање Гаџимет Сафаралијев.
 

Мудрују они који састављају ове рејтинге, зто што све зависи од једног: ко су судије? То као прво. А као друго, који параметри се стављају на прво место, како се одређује место појединог универзитета у том рејтингу. Ако се исправно приђе питању, чак и не баш јак универзитет може да заузме прво место. Код нас постоје једни показатељи рејтинга, међународни су другачији.
 

А у другом утицајном светском рејтингу, Шангајског универзитета, Московски државни универзитет Ломоносова добио је 74. место у свету и 23. у Европи. То је академски рејтинг 500 светских универзитета где се узима у обзир допринос научника појединог универзитета, рачунајући број Нобелових и других награда, као и број публикација у научним издањима. Овај рејтинг се такође критикује, али у Европи, где су изјавили да оцене нису објективне. Не чуди, јер Кина није земља где се говори енглески, и критеријуми одабира универзитета су наравно другачији. У овај прави светски рејтинг доспвеају и они универзитети где се настава не води на енглеском.