Да ли ће земљанима бити доста воде?

Да ли ће земљанима бити доста воде? Ово питање у канадском Монтреалу почињу да разматрају експерти из преко сто земаља - делегати Светског конгреса о води.
 

Суша која је погодила многе земље ове године, истакла је у први план питање: да ли свет има довољно воде? Проблем се састоји не само у води за пиће, већ и у такозваној „скривеној води". Она се користи у производњи, на пример за хлађење термо и нуклеарних централа. За производњу тоне житарица потребно је до хиљаду и по тона воде, за производњу тоне памука - 10 хиљада тона. Другим речима, када продајемо било коју робу, продајемо и воду.
 

Ако погледамо на карту Русије, воде у земљи је много. Ипак после обилних пролећних поплава лети у руским рекама пада водостај. Како би се обновио баланс, у Русији постоји систем водених акумулација. Оне помажу да се сакупи вода за вруће летње време. Ипак већ наредних година то ће бити мало. Управо зато једна од лекција коју је научила Русија из овогодишње врућине је да треба обновити систем мелиорације и једноставно штедљиво трошити оно што постоји. Говори експерт у области природних ресурса Владимир Середа:
 

Летња суша и практично одуство падавина, тачније све то што није дозволило да се попуне резерве површинских извора водног снабдевања, онемогућило је да се створе добре резерве воде. Покушавамо да на неки начин смањимо потрошњу воде, да прерасподелимо снабдевање водом за апиће, да распоредимо оптерећење водених акумулација.
 

Русија је у стању да сама одржава свој водни баланс. Али многе земље осећају озбиљне тешкоће. И ове тешкоће су већ постале узрок озбиљних конфликата. Један од узрока Шестодневног рата између Израела и његових арапских суседа 1967. године било је коришћење воде из реке Јордан. У Шпанији, Каталонија, у којој владају јака сепаратистичка расположења, никако не жели да дели своју воду са другим областима. Већ сада у многим земљама било која, а не само вода за пиће, кошта прилично. И није искључено да ће ускоро вода постати роба на берзи, као нафта, примећује Владимир Середа:
 

Узимајући оно технолошко опретећење које се сада врши и на површинске и на подземне воде, сматрам да је сасвим могуће да вода постане роба.
 

О томе да овај ресурс треба узимати сада, док га је много, већ су размишљале многе земље. Коначно се заоштрава ситауција око Иртиша, једне од највећих река Централне Азије. Данас Кина, која није потписала хелсиншку Конвенцију о очувању и коришћењу трансграничних токова и међународних језера, мирно узима из Иртиша 68 кубних метара у секунди. У Русији то може да Омску област претвори у пустињу. О могућој природној катастрофи због смањења водостаја Иртиша говори и Казахстан. А сасвим недавно Казахстан је позвао да се претвори у живот пројекат окретања сибирских река на југ. Јер већ за 20-ак година Централна Азија ће почети озбиљно да страда од жеђи. И зато већ сада треба тражити решење проблема приступа изворима воде. Иначе, упозоравају експерти, свет очекују прави ратови за воду.