Сергеј Бондарчук: режисер глобалних тема

Зар не осећам у својој души да чиним део огромне хармоничне целине? Ове речи Пјера Безухова, јунака Толстојевог романа Рат и мир могу да буду епиграф (грч. epigraphe - натпис на некој кући, надгробном или другом споменику) за читаво стваралаштво истакнутог руског режисера и глумца Сергеја Бондарчука. 25. септембра навршава се 90 година од његовог рођења.

Епопеја Рат и мир у 4 епизоде најпознатији је филм Сергеја Бондарчука, у којем је сам режисер блиставо одиграо улогу Пјера Безухова. 1967. године филм је добио награду Америчке филмске академије Оскар. Блистави глумачки састав, дубока психологија ликова, размах и сложеност снимања, гигантске масовне сцене са 12 хиљада људи, све што је тада чудило, зачуђује и данас, тврди Фјодор Бондарчук, син чувеног мајстора, који је наставио филмску династију Бондарчук. Његов фантастични акциони филм Насељено острво такође је пун масовних сцена.

У једном кадру сам имао три хиљаде људи. И то је било врло тешко, без обзира на огроман број људи опремљен огромним бројем савремених средстава за везу. А недавно сам гледао Рат и мир, погледао један кадар и рекао: не схватам како је све то организовано!

Руси су снимили прави документарни филм о рату 1812. године, писала је америчка штампа. Није случајно то да је после успешног приказивања Рата и мира на светским екранима италијанско-амерички продуцент Дино Де Лаурентис позвао Сергеја Бондарчука да режира масовни војноисторијски филм Ватерло.

Тада је Сергеј Бондарчук био миљеник власти. Предводнику совјетске кинематографије, једном од малобројних, било је дозвољено да снима и иза гвоздене завесе, посетио је за Глас Русије филмски критичар Кирил Разлогов.

Он је био необично утицајан у филмској средини и сваки његов филм је постајао сензација. У првом реду Бондарчук је мајстор епске кинематографије и главни његов допринос историји совјетског филма је епски дух који је присутан већ у његовом режисерком дебију Човекова судбина.

Ратну тему започету у том филму Сергеј Бондарчук је наставио филмом Они су се борили за Домовину. То је прича о подвигу обичних војника, љубави према родној земљи, о правој цени победе. И овде, као у другим својим радовима, режисер се показао као мајстор уопштавања. Шта год да је Бондарчук снимао, играо, увек је говорио о бесмртности људског духа.

Режисер је више пута подвлачио да су филм и живот за њега нераздвојни.

Бавим се само радом. И сматрам то исправним, зато што је моја професија - глумац, режисер. Морам да играм улоге, снимам филмове. И у улогама и филмовима одређује се мој однос према животу.

Мада је зато за Бондарчука била врло важна замисао екранизације романа епопеје Михаила Шолохова Тихи Дон, који осликава широку панораму донских козака после револуције 1917. године. Али 80-их година када је у СССР започела перестројка и уметност је преживљавала тешка времена, чиновници културе нису потврдили пројекат. Али Тихи Дон је ипак снимљен: снимања су финансирали италијански продуценти. На крају је публика видела на екрану углађене донске козаке у извођењу страних глумаца. Филозофска трагања аутора нису никога занимала, рачунало се на име режисера, признатог у целом свету.

А у својој земљи пиједестал филмског генерала до тада је већ осетно био пољуљан, примећује Кирил Разлогов.

Као што се зна, Бондарчука су бацали са пароброда савремености на легендарном Петом конгресу филмских радника његове колеге, изавивши да је његова уметност застарела. То је пре било везано за јавну делатност Бондарчука, а не за његово стваралаштво. Али покушај да се умањи његов значај није успела. Сада се клатно вратило уназад, и постало је јасно да стваралаштво Бондарчука има непролазан значај.

Као што је непролазан значај глобалних тема стваралаштва Сергеја Бондарчука: рат и мир, живот и смрт, човек и космос...