Шведски зид пред Балканом

Као што се и могло претпоставити, невиђени успех националистичке странке Демократе Шведске на изборима за посланике шведског парламента није протекао непримећено у Европи. И главни оштећени постају изгледа оне државе које су се надале да ће наредних година ступити у ЕУ. Њих три одједном- Србија, Босна и Херцеговина и Турска - само што су добиле на тај рачун јасна упозорења од међународних чиновника. Главни тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Серж Брамерц оптужио је српске власти за разлику између њихових политичких изјава и конкретних напора да се ухвати бивши врховни командант Војске Републике Српске Ратко Младић. Истовремено Високи представник међународне заједнице у Сарајеву Валентин Ицко назвао је сањарима оне становнике Босне и Хецеговине који су рачунали на пријем земље у ЕУ до 2014. године, раније већ означене у многим европским експертским истраживањима. Својеврсну црту под тим питањем подвукао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу. Он је фактички спустио рампу пред Турском изјавивши да су културне разлике између ње и земљама ЕУ превише озбиљне да би биле игнорисане. Сва тројица су заборавили да помену у датој вези о увећању таласа национализма који данас расте у Европи и страху од миграната и дошљака са Истока, мада се ова тема провлачи као црвена нит кроз оцене европских експерата. Мишљење нашег аналитичара Петра Искендерова.
 

Истине ради треба истаћи да су пријаве Босне и Херцеговине, Србије и Турске и раније наилазиле на неједнозначне коментаре од стране чиновника ЕУ. Ипак чињеница да је управо ових дана став Запада у лицу ЕУ и Хашког трибунала који са њим чврсто сарађује значајно пооштрен, тешко да се може сматрати обичном случајношћу. Тим пре што је заједничка резолуција Србије и ЕУ о Косову усвојена 9. септембра у Генералној скуштини УН дала основе Бриселу да почне да говори о укидању тако битне косовске препреке за еврпску интеграцију Балакна, а међународни представници у Сарајеву уочи општих избора 3. октобра искористили су обећања да ће примити БиХ у ЕУ као главни аргумент за своје позиве да се гласа за умерене политичаре. И то одједном такво синхроно пооштравање реторике.
 

По мишљењу њујоршког аналитичара агенције Ројтер Фила Вахбија, а господин Барозу раније је претворио у прах и пепео турску пријаву у ЕУ у свом предавању студентима америчког Колумбијског универзитета - кључ за схватање оног што се деђшава јесу унутарполитички процеси, у крајњој линији у три европске земље - Шведској, Данској и Холандији. Тамо, по његовим речима, десне станке су последњих година ојачале критикујући емиграцију, а управо Турска и у целини балкански регион су једни од главних извора прилива имиграната у земље чланице ЕУ. Са друге стране јасно је да ЕУ не може отворено да изјави о томе да обуставља програме даљег проширења на Исток под сличним изговором који веома мирише на ксенофобију.
 

Осим тога ЕУ у свом данашњем стању не може да изради некакву нову јасну политику у области свог проширења и из чисто кадровског разлога - истакла је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије Московског државног института за међународне односе МИП Русије Јелена Пономарјова:
 

Ради се о томе, какво ја схватам ситауцију, што у ЕУ постоји својеврсни кадровски колапс. Руководство ЕУ налази се у извесном стању шока. То је везано како за дуготрајну финансијско-економску кризу, тако и за неједнозанчне политичке тенденције у самој организацији. Одатле и све последње противречне изјаве и акције Брисела.
 

У датим условима пребацивање пажње на друге проблеме који споља нису везани за имигранте може да помогне Бриселу да убије две муве: да сачува образ као огранизација, и политичку конфигурацију у државама чланицама. Такав шведски зид изгледа спремна је да изгради пред балканским народима и државама ЕУ.