Русија: информационо друштво

Пројекат Информационо друштво очекује успех, нада се министар за комуникације и везе Игор Шчеголев. Министар се нада, као што понекад бива у Русији, не захваљујући, него упркос нечему. Упрокос проблемима који стоје на путу реализације програма, као што је недовољно финансирање. Програм Информационо друштво Игор Шчеголев представио је у четвртак на заседању президијума владе.
 

Програм је срачунат на период 2011-2020. године. Како је признао министар за комуникације и везе, приликом припреме пројекта ресор је рачунао да ће 2011. година бити прелазна, а од 2012. године обими финансирања ће се увећати. Ипак Министарство финансија са таквом поставком питања се није сагласило. Тако је пројекат добио из буџета за три последње године нешто више од три милијарде рубаља. Ради поређења, наменски програм Електронска Русија, чији рок већ истиче, добио је три милијарде за годину дана.
 

Ипак Игор Шчеголев је уверен да ће и уз такво финансирање главни циљеви програма бити постигнути. Програм треба да ликвидира технолошку неједнакост између руских региона, да стимулише формирање домаћег дигиталног контента и софтвера. Међу приоритетима је развој електронске владе, проширење могућности да грађани добијају државне услуге преко интернета.
 

Увереност Игора Шчеголева дели и агенција Стратег, која се бави разрадом државних интернет-пројеката. Гигантски буџет ради достизања наменског програма Информационо друштво није потребан, објаснила је за Глас Русије руководилац агенције Јекатерина Аксјонова.

Базична инфраструктура електронске владе већ је изграђена. А назив програма Информационо друштво говори да је најважније успостављање сарадње унутар друштва. Главни услов је отвореност свих пројеката у том програму. Како би друштво, које се састоји од иноватора, квалификованих корисника електронских услуга, могло да се укључи у све те државне пројекте. Како би могло у слободној фирми и са добром обратном везом да говори о својим проблемима, недостатцима, самим тим вршећи функцију јавне контроле, јавне дораде пројеката.
 

Увереност министара и експерата има још једну основу. Отвореност пројеката о којој говори Аксјонова подразумева могућност укључивања свих заинтересованих организација и компанија у њих у својству инвестотира. Како је саопштио Игор Шчеголев, све до 2020. године инвестиције у програм из ванбуџетских избора ће изнети годишње око 200 милијарди рубаља.