Русија више није међу првих пет земаља са највећим војним трошковима

29.04.2019. год.

Расходи за војску у свету прошле године износили су 1,8 билиона долара, што је за 2,3 одсто виши него 2017. године, наводи се у годишњем извештају Стокхолмског међународног института за истраживање проблема мира (СИПРИ). Русија први пут од 2006. године није међу пет држава-лидера у куповини оружја.

Према подацима истраживања СИПРИ-ја, укупни трошкови су достигли највећи ниво од 1988. године, када је институт почео да прикупља информације по том питању.

„Војни расходи у свету 2018. године су били 76 одсто виши него 1998. године, када су били најнижи након од завршетка Хладног рата“, наводи се у извештају.

Према прорачунима СИПРИ-ја, расходи за одбрану у целини су износили 2,1 одсто светског БДП-а, што је у просеку 239 долара на човека.

Русија више није у петорци

Војни расходи Русије у 2018. години, према подацима СИПРИ-ја, износили су 61,4 милијарди долара, што је 3,5 мање него прошле године. На такав начин, Русија се нашла на шестом месту рејтинга.

У петорку су ушли САД, Кина, Саудијска Арабија, Индија и Француска, на које отпада 60 одсто светских расхода на војску.

Први пут од 2010. године показатељ САД је порастао за 4,6 одсто и износио 649 милијарде долара.

„Амерички војни расходи су 2018. године су били колико и укупни трошкови на војску осам наредних држава са рејтингу СИПРИ“, наводи се у извештају.

По речима директора програма за наоружање и војне расходе СИПРИ-ја Ода Флерана, то је условљено „реализацијом од 2017. године нових програма за куповину оружја при администрацији Трампа“.

Удео Кине у војним расходима у свету износили су 14 одсто.

У извештају се наглашава да је раст војних расхода у 2018. години приметан у државама Централне и Источне Европе.

„Расходи Пољске су порасли за 8,9 одсто у 2018. години — до 11,6 милијарди долара, док су у исто време расходи Украјине су порасли за 21 одсто — до 4,8 милијарди долара. Расходи Бугарске, Летоније, Литваније и Румуније су такође порасли (18-24 одсто) у 2018. години“, наводи се у документу.

При томе, највиши проценат прираста из 15 држава са највећим показатељима отпада на Турску (24 одсто).

Према речима научног сарадника Програма наоружања и војне расходе СИПРИ Питера Веземана, то је повезано са „порастом представе о претњама Русије“.