Блиндирани воз

Данас већ скоро заборављено, али врло страшно оружје из Првог и Другог светског рата јесу блиндирани возови. Блиднирани воз је оклопна покретна железничка композиција, која се састоји од блиндираног воза, неколико блиндираних вагона (блиндираних платформи) с митраљеским и топовским наоружањем и од две до четири заштитне платформе, а предвиђено је за борбена дејства у зони железничке пруге. Њихов главни задатак је било обезбеђивање заштите објеката на великој међусобној удаљености. У том циљу блиндирани воз је прављен као модулни, тако да се састоји од „блиндираних летелица“, које могу да делују аутономно. У тренутку кад је СССР ступио у Други светски рат, 22. јуна 1941. године, Црвена армија је имала 33 лаких и 14 тешких блиндираних возова. Црвена армија је блиндиране возове користила у току целог Другог отаџбинског рата. Осим подршке стрељачких јединица, које су деловале у зони железничке пруге, примењивали су се за нападање противничке војске у зони важних железничких станица, за заштиту приобаља и борбу против артиљерије. Изузетно важну улогу у заштити железничких станица од удараца авиације противника одиграли су зенитни блиндирани возови наоружани 25-милиметарским и 37-милиметарским зенитним топовима и 12,7-милиметарским зенитним митраљезима ДПК. Такође, познати су случајеви кад су совјетски блиндирани возови вршили продор у позадину противника, тамо искрцавали десантне јединице ради освајања важних објеката противника и подржавали пешадију ватром својих топова и митраљеза. После рата се на блиндиране возове полако скоро заборавило, али се потреба за овом врстом оружја поново појавила с порастом напетости у совјетско-кинеским односима 60-их година прошлог века. Управо блиндирани возови је требало да обезбеде заштиту отворених железничких комуникација на већим растојањима дуж совјетско-кинеске границе. Још касније, реинкарнацију идеје блиндираних возова представљало је лоцирање на мобилним железничким платформама совјетских нуклеарних балистичких ракета. Ови возови су изазивали посебну забринутост у НАТО, пошто су стално кружили по великој територији и практично није било могуће пратити њихово кретање, чак ни са сателита-шпијуна. Али, то је већ потпуно друга прича.