Сакашвили: почетак „геополитичке револуције“ на Кавказу

Једанаестог октобра ове године објављено је, да је Грузија једнострано донела одлуку о укидању визног режима са севернокавкаским републикама Руске Федерације. То је саопштио заменик министра иностраних послова Грузије, Нино Каландадзе. Такав снажни приступ грузијске љубави према народима Северног Кавказа изазвао је недоумицу код руске стране. Јер, претпоставља се да грађани Русије, који живе на територији Дагестана, Чеченије, Северне Осетије-Аланије, Кабардино-Балкарије, Качарево-Черкасије и Адигеје могу, не као сви остали грађани Руске Федерације, без виза улазити у Грузију и тамо боравити до 90 дана.

Своју олдуку Грузија је објаснила још и тиме, што становници севернокавкаских република, пре него што уђу у Грузију, треба да затраже визу у секцији грузијских интереса при амбасади Швајцарске у Москви, а то је тешко: између Русије и Грузије не постоје дипломатски односи, а пут из Грозног, на пример, у Тбилиси, води преко Москве. Према томе, положај народа руског Северног Кавказа, који се муче због грузијских виза, изазвао је саосећање владе Грузије и лично Михаила Сакашвилија. Истина, ни грађанима Јакутије, ни Чукчима и Нивахима није се нашло места у срцима грузијских политичара, а да би се дошло до Тбилисија народи Севера морају трпети одисеју и ваздушне муке. Према њиховим мукама индиферентна је Грузија, која пожудно гледа на Северни Кавказ као невеста на младожењу.

„Таква питања треба да се разматрају на билатералном нивоу, а не да се решавају по ћефу неког тамо Сакашвилија“ – изјавио је у одговор на испољене у Тбилисију апетите заменик политичког представника председника Русије у Северно-Кавкаском федераном округу Аркадиј Једелејев, који је одлуку грузијске стране означио као провокацију.

Дванаестог октобра уследио је коментар министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова: „У оквирима односа, који су уобичајени између цивилизованих партнера, то се разматра на узајамној основи“.

Како је 11. октобра изјавила Нино Каландадзе, одговарајућа одлука Михаила Сакашвилија треба да ступи на снагу кроз две недеље, али је већ 12. октобра постало познато да се безвизни режим у Грузији за житеље република Северног Кавказа уводи по одлуци председника Сакашвилија од 13. октобра.

У интервјуу издању LentaCom.ruруски политичар Виктор Алкснис је подсетио, да „у Грузији важи закон о томе, да ће људи који су незаконито боравили у Абхазији или Јужној Осетији, бити кривично гоњени на територији Грузије. Према томе, тај корак оцењујем као провокацију, јер власти Грузије покушавају урадити тако да Руси не одлазе у те републике да на томе не би стицали политички капитал“ (...) Ја мислим да је тешко очекивати да је у скорије време могуће успостављање дипломатских односа између Русије и Грузије. Док се на власти налазе Сакашвили и његов тим, до нормализације односа неће доћи. За Русију је Грузија – вишак држава. У сваком случају, ми не осећамо никакву потребу за одржавањем односа са Грузијом, а Грузија је, на против, заинтересована за то. Познато је да се солидни део буџета Грузије формира на рачун новчаних дознака Грузина, који живе у Русији. Према разним проценамна, између 30 и 40 процената становништва Грузије стално се налази на плати у Русији. Али ја веома сумњам да се неко од Руса налази на плати у Грузији, можда једино неки екстреми, који су жељни личних пустоловина. Али је зато Грузија заинтересована за побољшање односа са Русијом, док Русија нема посебне потребе за тим. Према томе, ми ћемо очигледно чекати промену руководства у Грузији“.

Без обзира на протесте Русије и бојазан грузијске опозиције, па макар у Грузију са Северног Кавказа и кренули чланови терористичких организација, Тбилиси не намерава да промени своју одлуку. Председник парламентарног комитета за питања дијаспоре Нугзар Циклаури је прокоментарисао: „...на Генералној скупштини ОУН председник је истакао, да је Европска унија извршила значајну геополитичку револуцију, која је ујединила земље Европе, а наша иницијатива је геополитичка рволуција на Кавказу, и ми ћемо потврдити да је Кавказ јединствен“.

У свом излагању на седници Генералне скупштине ОУН, Михаил Сакашвили је изјавио, да „не постоји северни и јужни Кавказ, већ да постоји један Кавказ“. Сада иза речи следе дела: укинуте су визе за севернокавкаске републике Руске Федерације, у Тбилисију се отвара рускојезички телевизијски канал, на владином сајту Грузије појавила се страница на абхаском језику, почео је процес увођења у земљи енглеског језика као другог државног језика.

Од 2010. године у Грузији се уводи обавезно учење енглеског језика, а руски језик се изучава факултативно. У плановима владе је да се у сваку школу позове наставник, коме је енглески језик – матерњи језик. Сваки ђак од 5 до 16 година треба да научи енглески језик. Шорена Шавардашвили, уредник грузијског недељника „Либерали“ коментарисала је ову новину овако (види чланак у TheGuardianод 12. октобра): „Зашто мењати један језик за други? Наш заједнички језик са суседима је руски језик...“. Она је такође истакла да је Грузија добровољно постала протекторат САД и спрема се да уђе у НАТО, па према томе, Грузини морају освајати данас језик својих команданата. А ако је Грузија усмерена у правцу „геополитичке револуције“ и уједињења политичких творевина Јужног и Северног Кавказа, језик комуникације у том савезу треба да буде само - енгелски.

Кавказ, пуна контрола над којим значи и поседовање мостобрана за офанзиву наРуску Федерацију и Иран, контролу изласкана Црно море и нафту Каспија, посебно је примамљив комад за оне који све територије планете сматрају сфером својих интереса. 15. октобра, коментаришући незадовољство Москве због укидања грузијских виза за део грађана Руске Федерације, министар иностраних послова Грузије Григол Вашадзе је изјавио, да Кремљ није задовољан зато што је Грузија – успешна земља. У чему су ти успеси, нико не зна, а шта ће бити са Русијом у случају успеха „геополитичке револуције“, коју су покренули Михаил Сакашвили и његови амерички газде, јасно је свима: Калињинградску област, Татарстан, Јакутију и Поволожје примораће да пожеле постати „независни“, као што је то био случај са совјетским републикама.

Режиму Михаила Сакашвилија постављен је задатак да припреми услове за одвајање од Руске Федерације њених севернокавкаских република. Задатак није лак, и не решава се за један дан. Али ако се Москва ограничи на заклињање попут оног „да ми немамо проблем са Грузијом и грузијским народом, већ имамо проблем са Сакашвилијем“, решење задатка одвајања Северног Кавказа од Руске Федерације биће нађено.

Панкавкаске идеје нису нове. Оне се као дивљи огањ распламсавају управо на мрежној информативној мочвари, а по први пут у новијој исторји њих је огласио 1918. године председник САД Вудро Вилсон у својих чувених „14 тачака“ (данас се то популарно зове глобализација). У шестој тачки Вудро Вилсона предвиђа се подела Русије и њено свођење на Средњовековну раван. Претпостављало се да ће ланац од независних држава од Балтика до Туркестана формирати тампон зону између Русије и осталог света. Балтичке државе ће одсећи Русију од Европе и Балтичког мора; јединствени Кавказ – од Црног и Каспијског мора, а такође од Турске и Персије: Туркестан – од Индије.

Реализација вилсоновских „14 тачака“, започета 1990-их година, наставља се.

Светлана Замљелова је члан Савеза писаца Русије, дописни члан Петровске академије наука и уметности.