Свет је видео француски бунт

Сенат Француске је подржао пензиону реформу, која за 2 године продужава време одласка у пензију. У одговор су организатори акција протеста, које се у Француској одржавају већ преко 2 недеље, изјавили да немају намеру да се предају и да спремају нове општенародне штрајкове - 28. октобра и 6. новембра.
 

У акцијама протеста учествује до три и по милиона људи. Француска свакодневно губи 300 милиона евра. Авиопревозници кажу да их садашњи штрајкови коштају више од пролећне ерупције вулкана Ејафлатлајакудл, који је коштао скоро 200 милиона евра. Само је нафтно-хемијска индустрија земље изгубила преко милијарду евра и сваки нови дан је кошта још 100 милиона. Од 12. октобра је затворен нафтни терминал у луци Марсеј, стало је 10 од 12 фабрика за прераду нафте у Француској. Не ради скоро трећина бензинских пумпи у земљи. А они које раде точе бензин само за 40 евра. Штрајкачи су блокирали већи дао складишта нафте и нафтних прерађевина, терминале за пријем нафте и концентрованог гаса. Почела су искључења струје. У самом Марсеју штрајкују ђубретари и град се постепено претвара у огромну депонију. У међувремену су се акцији придружили радници музеја. Затворене су експозиције у Лувру и Версају. У Марсеју и Тулузу су учесници манифестација блокирали прилазе железничким и аутобуским станицама и аеродромима. Касне и отказују се авионски летови. На аутопутевима су застоји дугачки по неколико километара. На крају је колапс у саобраћају довео у питање опстанак десетина хиљада компанија. Стручњаци истичу да акције протеста, које трају од септембра, наносе озбиљне ударце економији, која је тек почела да се опоравља после глобалне економске кризе. Узрок, због којег су наступи добили тако масован карактер у интервјуу за „Глас Русије" објаснила је Анжела Шарлтон - уредник агенције новости „АП" (АР) у Паризу:
 

За просечног франуског радника 60 година представља симбол. За њих је врло важно да године за пензију остану на нивоу од 60 година. Они сматрају да се, ако се у пензију не оде са 60 година, руши цео систем социјалне сигурности и да ће се испоставити да код њих влада исти систем као амерички, где је на снази дивљи капитализам и нема заштите.
 

Другим речима, ситуација је следећа. Данас Французи могу да оду у превремену пензију са 60 година. Ако оду у пензију с 65 година и имају стаж од најмање 41 године, добијаће пуну пензију. Ако је стаж мањи пензија ће бити непотпуна. На предлог Николо Саркозија ови рокови се продужавају за 2 године. Дакле, 62 и 67 година. Председник Француске Николо Саркози лично говори пензионерима о томе да су реформе неопходне:
 

 У нашој земљи има 15 милиона пензионера и немамо довољно новца да плаћамо пензију једном и по милиону од њих. Сад морамо да позајмљујемо ове суме.
 

Догађаји у Француској су показали да је светска финансијска криза превише многострана да би се све стране одједном обухватиле. Стручњаци сматрају да Европа у протекле две године не ради ништа друго осим да крпи рупе настале у систему социјалних гаранција. Тако је било и у Грчкој, сад је у Француској. На крају су се у клупку проблема испреплетале социјалне обавезе и демографски проблеми, истакао је у интервјуу за „Глас Русије" руководилац Центра за компаративна политичка истраживања економског факултета РАН Борис Шмељов:
 

Француска није у стању да понесе бреме социјалне одговорности ида плаћа достојну пензију својим радницима. Из тога потиче одлука да се унеколико одгоди одлазак у пензију, што даје одређене економске предности и мало смањује притисак на буџет земље. У целој Европи, и у самој Француској, настаје ситуација кад социјалне обавезе, које је држава преузела на себе према радницима, као тешко бреме падају на економију те земље. И ове социјалне обавезе се све теже могу испуњавати, између осталог, и због тога што становништво стари, а смањује се број нових младих радника.
 

Симптоматично је то што многи аналитичари пензиону реформу у Француској не критикују због њене строгости, већ због недоследности. Они алудирају на то да неће проћи ни 10 година, и мораће да се пишу нови закони. Иначе економија неће издржати. Садашње мере представљају управо овај животно неопходни минимум. И с тим се слажу чак и неки од протестаната. Друго је питање што бунтовнички дух, по којем је француска омладина позната, и одлучност синдката, засад не дају шансе да се ни на један дан зауставе акције, које Француску потресају скоро две недеље.