Отмице бродова потврђују актуелност предлога Русије о формирању трибунала против пирата

Сомалијски пирати су се поново појавили. У ноћи између суботе и недеље отели су немачки теретни брод Белуга форчун са интернационалном посадом. У њеном саставу су три грађанина Русије. Дан раније био је отет брод који је превозио компримовани гас МВ Јорк, који је покушао да прође опасне воде Индијског океана под контролом, како се испоставило још једном, не војно-поморске армаде ЕУ, већ сомалијских разбојника. Ситуацију коментарише стручњак за Сомалију, аналитичар Гласа Русије Георгиј Капчиц.
 

Нови напади на трговачке бродове, као увек неочекивани и углавном успешни, десили су се неколико дана пошто је представник Афричког савеза предложио СБ УН да се уведе поморска и ваздушна блокада Сомалије. Сасвим недавно тамо је разматран предлог Русије о формирању међународног трибунала за пирате. Обе иницијативе имају исти циљ: да се оконча са пиратеријом поред Рога Африке. Успут да се исламисти покрета Ал-Шабаб, који покушавају да свргну владу Могадиша и да претворе земљу у упориште светског тероризма оставе без путева за испоруку оружја. Амбасадор Сомалије у РФ Мохамед Мохамуд Хандуле, са којим сам разматрао ову тему у етру Гласа Русиеј, сматра да руска иницијатива треба да буде реализована што пре. Што се тиче блокаде лука и аеродрома, она ће по њему мало шта донети. Као прво, територија Сомалије је огромна, а обала је дуга хиљаде километара. Она је изрезана стотинама залива, у којима пирати лако крију отете бродове. Сваки се не може преконтролисати, зато са испорукама оружја, како пиратима, тако и исламистима, и даље неће бити проблема. Као друго и главно, без ослањања на сомалијске структуре власти међународна заједница ни са поморским разбојницима ни са терористима неће изаћи на крај. Ове структуре су сада слабе. Ни један од три дела на која се Сомалија распала после краха режима Мохамеда Сиада Баре 1991. године – Сомалиленд и Пунтленд на северу и Сомали на југу, практично нема армију, ни обалску стражу. Али жеља да се избави од терориста и пирата постоји. То је јасно – први прете постојању земље, други поткопавају њену економију. Активизацијом пирата поред обала Рога Африке ни један страни брод не пристаје у сомалијске луке. Традиционалну извозну робу – стоку, кожу и банане – нема ко да одвози. Председници Сомали и Пунтленда Шариф Шејх Ахмед и Абдирахман Мохамед Мохамуд са којим сам се састајао у мају прошле године, говорили су једно исто: Пирати делују на мору, али живе на земљи. Само ми знамо где су њихове базе. Помозите нам да станемо на ноге. Деловаћемо против њих заједно. Исто се тиче исламиста. Амбасадор Сомали, одговарајући на питања да ли је праведно што се међународна заједница брине углавном за проблеме пирата и исмамистичку експанзију, док милиони Сомалијаца гладују, дипломатски је рекао: Међународна заједница види само оно што је очигледно. Нажалост, јер један од узрока појаве пиратерије у Сомалији је тотална незапосленост, и рекло би се неспособност људи да се прехране. Тако се и хране очајничким разбојништвом на великом поморском путу, који је вековима пролазио поред обала Сомалије.