Левитан у првобитном сјају

Чувена московска Третјаковска галерија, која отвара у октобру изложбу слика великог руског пејзажисте Исака Левитана, освећену 150. годишњици од рођења мајстора, нашла је за потребно да објасни своје закашњење, јер јубиларни датум је пао у августу. Објашњења су се испоставила убедљивим: ремек-дела уметника специјално за изложбу подвргнута су брижљивој рестаурацији.
 

Русија ове године обележава два 150-годишња јубилеја истакнутих представника клутуре – писца Чехова и сликара Левитана. Они нису били само вршњаци, већ и пријатељи, људи невероватно блиски по духу, по стваралаштву. Чеховљеви мотиви код Левитана, Левитановни код Чехова – то су класичне теме за истраживаче, то су најраспрострањеније асоцијације код људи, који се занимају за уметност. Оба мајстора, као нико други, умела су да изразе флексибилност неједнозначност људских расположења, трагизам и поезију живота. У сликама Левитана уопште нема једнозначног расположења, тврди у интервјуу за Глас Русије водећи сарадник Третјаковске галерије Галина Чурак. Оне су необично сложене по свом стању, која изражавају човекову душу, однос човека и природе.
 

Западни пејзажисти имају своју интонацију, а руски своју, посебно ако говоримо о Левитану који је направио посебан тип – пејзаж расположења. На пример, ево Левитанове слике Сумрак. Стогови. Она нехотице дозива у сећање радове француског импресионисте Клода Монеа који такође има серију стогова. Али уметници на сасвим различите начине прилазе решавању сликарских задатака. За француског импресионисту то је неухватљива материја која се тањи, оан постаје привиђење у споју птеза четкицом на платну. А Левитан увек остаје материјалан. И управо зато не можемо да га назовемо импресионистом. Левитан као да ступа у дијалог са француским сликарством, на свој начин се окреће мотивима познатим у стваралаштву француских сликара.
 

Спремајући се за ову изложбу замолили смо рестаураторе да погледају са своје тачке гледишта на платна Левитана – рекла је даље Галина Чурак. Они захтевају различит прилаз рестаурацији, јер лака сликарска слобода Левитана испољава се на разне начине.
 

Најчешће она се испољава у провидности писма. Али постоје слике насликане врло густим увијеним намазом. И у ове сложене наносе рестауратори су морали тако деликатно да улазе да не би оштетили ни један микрон боје. Са задовољством могу да кажем да када је била направљена рестаурација чувеног платна Златна јесен, радосно смо честитали рестаураторима. Јер слика од тренутка настанка никада није била подвргавана рестаурацији. То је заиста Златна јесен, некакав необичан тријумф природе!
 

Као да је оживело и друго ремек-дело Левитана Над вечитим покојем. После рестаурације на слици су откривени читави фрагменти и ипоставило се да огроман рпостор оловно сивог неба и језера као да се налази у кретању: нагло пролеће ниски облак, по сребрнастој води креће се пена таласа.
 

Последњих година потражња за руским пејзажним сликарством, нарочито 19. века, нагло се увећала. И то је створило много копија, које су запљуснуле Русију и Западну Европу. А прави Левитан је велиак реткост, саопштио је у интервјуу за Глас Русије експерт Антикварног салона Имерпија Станислав Кабин.
 

Постоје сликари који су увек тражени. Али сви су на разне начине плодни. Маринисте Ајвазовског је на пример много, а Левитана мало, зато што је он живео кратко, свега 39 година, и насликао је мање дела. Углавном на тржиште доспевају мали радови по размерама. А велике слике су се одмах нашле у великим галеријама.
 

На јубиларној изложби у Третјаковској галерији изложено је 300 слика, графика и пастела Левитана.