Ингушке куле на Кавказу – јединствени споменик средњовековне архитектуре

Ове високе грађевине подигнуте су за свакодневни живот људи у древним временима. На стотине оваквих кула очувано је до данас.

Ингуши, Чечени и Вајнахи, народи који живе на Северном Кавказу, региону Русије, вероватно су прве куле направили још пре Христа, а онда је, негде од 13. до 16. века, код њих дошло до краткотрајне обнове културе подизања кула, пише Russia beyond.

Куле у старом ингушком граду Ниј (Џејрашки рејон, Ингушетија)

Тимур Агиров (CC BY-SA 4.0)

Ингушка села су имала велике правоугаоне куле за становање и високе куле за одбрану. Ингушке, вајнашке и чеченске куле разликовале су се по архитектури, али не много. Камење је повезивано помоћу кречног малтера, а понекад се користило и слагање без малтера. 

Егикхал је древни град у Ингушетији. На територији града налази се архитектонски комплекс „Егикхал” са великим бројем историјских локалитета: древна киклопска пребивалишта типа куле, пет борбених, шест полуборбених и 50 стамбених кула.

Сергеј Фомин/Global Look Press

Постојала су строга правила за изградњу ингушких кула. Кула је морала неизоставно бити завршена за 365 дана. И свака добростојећа породица у граду морала је да подигне бар једну кулу.

Куле у древном ингушком граду Ниј (Џејрашки рејон, Ингушетија)

Тимур Агиров (CC BY-SA 4.0)

Куле су биле око 10-12 метара високе. На првом нивоу налазиле су се штале за коње и говеда. Подови и таванице били су од дрвета. Други ниво био је намењен за становање. Највиши ниво био је намењен гостима, али се могао користити и за одбрану.

Комплекс кула у Џејрашком рејону Ингушетије у пролеће

Legion Media

Оно што личи на терасу у ствари су одбрамбени видиковци. Ови „балкони” немају под и коришћени су за бацање камења и сипање вруће течности на нападаче, док су камени „зидови” балкона штитили бранитеље од стрела нападача.

Кула у древном ингушком граду-насељу Хјани (Џејрашки рејон, Ингушетија)

Тимур Агиров (CC BY-SA 4.0)

Место под називом „Вовнушки” је најпознатији локалитет са ингушким кулама. Ове куле су углавном биле намењене за одбрану, мада су у њима живеле и породице.

Комплекс кула у Џејрашком кланцу Ингушетије на пролеће

Legion Media

Села са кулама налазила су се недалеко једно од другог, па су се куле користиле и за комуникацију помоћу сигналне ватре. Тако су суседна села могла брзо да прошире вест о приближавању непријатеља.  

Торгим, ингушко село у долини Аси, врхунац развоја доживело је у 16. и 17.веку

Александар Пољаков/Sputnik

Ингуши верују да куле отелотворују њихов народни дух и потребу за лепотом. Свака кула носи духовни симбол својих градитеља и породица које су платиле њену изградњу.

Ингушки резерват: Резерват се налази на планинама Северног Кавказа у долинама река Армхи, Аса, Фортанга у Џејрашком и Сунженском рејону, Ингушетија

Vyacheslav Argenberg/vascoplanet.com

Преко 30 ингушких кула тек треба да буду детаљно проучене.

Ерзи, комплекс средњовековних ингушких кула, на кавкаским планинама, Џејрашки рејон, Ингушетија

Михаил Джапаридзе/ТАСС

Георгиј Манајев, Russia beyond