Преминуо бивши премијер РФ Виктор Черномирдин

Преминуо је Виктор Черномирдин. Човек који је успео да сачува Русију од распада крајем прошлог века и нашао начин да угаси крвави конфликт у самој Европи на преласку векова.
 

Већи део живота Виктора Черномирдина везан је за нафтне и гасне пројекте. Започевши каријеру у рафинерији нафте у Оренбургу, руском граду на граници Европе и Азије, крајем 80-их година прошлог века он је четири године био министар гасне индустрије. Затим је Черномирдин две године био на челу Гаспрома. Управо његови напори помогли су не само да се сачува компанија, већ и да се створи најјачи фактор на светском тржишту, гасни монопол Гаспром. 1992. године Черномирдин је утврђен на дужност председника Савета министара РФ, од 1993. је председник владе. Овај човек је променио ток историје, сматра заменик председника владе с краја 90-их Анатолиј Чубајс.
 

Умро је човек који није једноставно пропустио кроз себе читаву историју наше савремене земље, већ који је у значајној мери све то створио. То се тако не прихвата, многима се то чини чудним и спољним. Али они који су изнутра видели ситуацију сасвим је јасно – да није било лично Виктора Степановича, не бисмо имали ту историју коју имамо.
 

Деведесете су биле врло тешко време за Русију, сећа се Алексеј Волин, који је у другој половини 90-их руководиоц Управом за везе са јавношћу администрације председника.
 

Његов премијерски мандат се подударио са једном од најтежих, најпроблематичнијих година у развоју Русије. Виктор Степанович се бавио економијом, привредом земље у периоду када се дешавало стварање нове руске економије. Када је све старо било сломљено, а какво ће бити ново, још је било сасвим нејасно и неразумљиво.
 

Али проблеми нису били само у економији. У јуну 1995. године терористи на челу са активним учесником сепаратистичког покрета у Чеченији Шамилом Басајевом напали су Будјновск, град у Ставропољском крају на југу Русије. Бандити су заузели и држали болницу у Будјоновску са преко 1500 талаца. Черномирдин је донео у том тренутку сложену одлуку – пристао је на услове терориста који су тражили да се зауставе борбена дејства у Чеченији. Кадрови где Черномирдин преговара са поглаваром терориста обишли су свет.
 

Наш разговор посматрају милиони гледалаца. Званично вам изјављујем сада пред свима да ће сада престати сва бробена дејства и бомбардовања у Чеченији, организоваћемо преговоре. Да ли ме чујете?
 

После догађаја у Будјоновску више од половине руских грађана изјавило је да оцењује ова дејства Черномирдина позитивно. И чак данас, када с времена на време избијају спорови о томе да ли је требало водити преговоре са терористима, већина експерата се слаже да је у том тренутку то било најисправније решење. У животу Черномирдина често је испадало тако да се он налазио тамо где је био потребан, говори Јевгениј Јасин, средином 90-их министар економије РФ.
 

Виктор Степанович Черномирдин је био човек који се нашао на потребном месту у потребно време. Тада када је тешко било делегирати људе који су у стању да преузму на себе колосалну одговорност у тој сложеној ситуацији. Мислим да је он изашао на крај са својим обавезама часно.
 

На пролеће 1999. године председник Борис Јељцин именовао је Виктора Черномирдина за главног преговарача у регулисању југословенског конфликта. Ову одлуку су поздравили многи светски политичари. Они су истакли да избор није случајан: Черномирдин је имао добре односе како са Београдом, тако и са западним лидерима. Учешће Русије коју је представљао Черномирдин, помогло је да се регулише југословенски конфликт. Поечтком јуна 1999. године у Београду су одржани преговори председника Финске Мартија Ахтисарија, тадашњег спрског лидера Слободана Милошевића и Виктора Черномирдина. После тих преговора између снага НАТО у Македонији и југословенске војске означен је договор о размештању мировних снага на Косову. А многи водећи експерти су чак почели да говоре да Черномирдин може да буде кандидован за Новелову награду за мир.
 

У мају 2001. Черномирдин је био именован за амбасадора у Украјини, као и за специјалног представника председника за развој руско-украјинских трговинско-економских веза. Нови амбасадор је тада признао да воли Русију и поштује Украјину.
 

Последња дужност политичара било је место саветника Председника Руске Федерације.