Самит двадесеторице са горким укусом

Од солидарности коју је изазвала глобална криза, код учесника двадесеторице није остало ни трага. Сеулски самит који се отвара у четвртак постаће место за узајамна прекоревања и расправе, сматрају експерти угледног швајцарскго листа Ноје Цирихер Цајтунг. Не без основе. Званични дневни ред, мере за регулисање глобалног финансијског тржишта ради спречавања понављања кризе, има мало шансе да постане приоритетан. Валутне манипулиације и протекционизам брину већину индустријских земаља и земаља које су на прагу да то постану много више.
 

Неће само Кина са њеним вештачки сниженим курсом јуана морати да саслуша прекоре и оптужбе. Друштво ће му чинити САД, које су објавиле прошле недеље емисију 600 милијарди ничим осигураних доалра. Шок, изазван претњом од инфлације и нестабилности тржишта реакција је министара финансија азијско-тихоокеанске групе, која заседа крајем прошле недеље. Слично је и мишљење Комисије ЕУ, изложено у специјалној изјави: не предузимати кораке који могу да повуку за собом негативне последице.
 

У међувремену Вашингтон за кога је напад најбоља одбрана позвао је Кину, Јапан и Немачку на извозно самоограничавање. Уместо тога тројци је препоручено да се позабави санбдевањем својих унутрашњих тржишта. Како се и очекивало, уследила је крајње негативна реакција. Немачки министра финансија Волфганг Шојбле у разговору за Шпигл подсетио је прекоокеанског партнера да високи ниво извоза може да има различите разлоге. Код Саудијаца су то приходи од нафте. Код Кине смањен курс јуана. Код Немачке не валутне манипулације, већ раст конкурентности немачких предузећа.
 

Мишљење Руслана Гринберга, директора Института за економију и дописног члана РАН.
 

Узајамна размена прекора чисто је политичка ствар. На живот то се никако неће одразити. Сви имају различите економије. Америка не може да увећа економски раст и запосленост преко извоза. Зато је она приморана да увећава унуташњу потражњу. А Немци и Кинези могу то да чине. Они сви једни другоме саветују оно што би било добро. За Американце да Немци мање продају. А Немци одговарају: а на основу чега ми то морамо да радимо?
 

Изјава Ангеле Меркел која је прирпетила да ће на самиту она тражити од САД одговор за емисију 600 милијарди неосигураних долара, Руслан Гринберг сматра чистом реториком за унутарполитичке циљеве. Ни Обама ни конгрес неће је слушати не секунду.
 

Да ли ће се реализовати бојазни да ће прилив долара, који неће наћи себи адекватну примену у америчкој привреди, јурнути на тржишта малих земаља са прелазном привредом, показаће време. Али ако чак двадесетица успе да изради макар механизме који регулишу светска финансијска тржишта, значи, њен рад неће протећи у празно. Такве као што је јачање транспарентности шпекулативних хеџ фондова или јачање контроле на системским банкама биле би мере које се одавно очекују ради смањења глобалних финансијских ризика. За учеснике самита овај проблем је у потпуности решив: за њима су две трећине становништва  90% светске економске моћи.